Kolumbija je u četvrtak najavila da će početi sa vađenjem davno izgubljene španske galije i njenog legendarnog bogatstva, ali to bi moglo da se pokaže kao težak zadatak jer Španija i Bolivija takođe polažu pravo na plen.

San lovaca na blago širom sveta, olupina galije San Hose prvi put je locirana uz obalu Kolumbije 2015. godine, ali je ostala netaknuta dok vlada utvrđuje pravila za njeno vađenje, piše Hina.

Kolumbija je bila španska kolonija kada je San Hose potopljen, a zlato iz cele Južne Amerike, posebno današnjeg Perua i Bolivije, bilo je pohranjeno u tvrđavi obalnog grada Kartahene, pre nego što je poslato nazad u Evropu.

Kolumbijska vlada taj plen smatra "nacionalnim blagom" i želi da bude izložen u budućem muzeju koji će se izgraditi u Kartaheni.

Prema predsedničkom dekretu objavljenom u četvrtak, firme ili pojedinci zainteresovani za vađenje broda moraće da potpišu "ugovor" sa državom i dostave vladi detaljan popis svojih nalaza, kao i planove za postupanje s tim predmetima.

Operacija od 70 miliona dolara

Veliki plen, za koji stručnjaci procenjuju da uključuje najmanje 200 tona zlata, srebra i smaragda, biće ponos Kolumbije, rekla je potpredsednica i šefica diplomatije Marta Lusija Ramirez u saopštenju.

Galiju San Hoze potopila je britanska mornarica u noći 7. juna1708. kod Kartahene de Indias.

San Hose je u to vreme prevozio zlato, srebro i drago kamenje koje je trebalo da isporuči iz španskih kolonija u Latinskoj Americi na dvor kralja Filipa V.

Samo nekoliko od 600 članova posade San Hozea je preživelo naoad.

Krajem 2015. tadašnji kolumbijski predsednik Huan Manuel Santos objavio je otkriće tačne lokacije olupine, što su potvrdili i jedinstveni brodski bronzani topovi sa gravurama delfina.

Kolumbija je rekla da će operacija vađenja olupine koštati oko 70 miliona dolara. Olupina se nalazi na dubini između 600 i 1000 metara.

Španija tvrdi da je olupina njeno vlasništvo jer se radi o državnom brodu, a autohtona grupa u Boliviji, Kara Kara, kaže da blago pripada njima, budući da su ga njihovi preci kopali iz tadašnjeg najvećeg svetskog rudnika srebra.