Vernici širom naše zemlje sutra, 31. avgusta, obeležavaju uspomenu na velike svetitelje koji su svojim životom i stradanjem ostavili dubok trag u pravoslavlju.
Na ovaj dan sećamo se svetih mučenika Flora i Lavra, ali i prepodobnog Jovana Rilskog, pustinjaka čije se ime sa poštovanjem izgovara vekovima. Ako vas muče svakodnevne brige, priča o njihovoj veri i čudima donosi posebnu utehu i podseća šta je u životu zaista važno.
Mnogi vernici se pred ovaj dan pitaju kako se pravilno ponašati i kakva trpeza treba da bude spremna. Odgovor vam je ovo - sutrašnji dan je mrsni dan, pa vernici ne moraju da poste, već mogu u krugu porodice da obeleže ovaj praznik uz uobičajenu hranu.
Moćna molitva i čudo koje je promenilo svet
Priča o svetom Floru i Lavru vodi nas daleko u prošlost, u 2. vek, na prostore Ilirije. Ova rođena braća bila su nadaleko poznata po svom zvanju i veštini - bili su vrsni klesari. Međutim, pored toga što su baratali kamenom poput najboljih majstora, u srcu su nosili duboku, iskrenu veru.
Kada ih je lokalni neznabožački knez angažovao da sagrade paganski hram, dogodio se trenutak koji im je zauvek promenio sudbinu. Dok su radili, jedan odlomak kamena odskočio je i nesrećnim slučajem pogodio u oko sina lokalnog žreca, koji je znatiželjno posmatrao kako neimari stvaraju. Dečak je ostao ćorav i u krvi, a njegov otac je besan i očajan hteo da pretuče braću.
Tada su mu Flor i Lavr smireno rekli da će njegov sin ozdraviti ako bude poverovao u jedinog, živog Boga u koga i oni veruju. Žrec je u očajanju pristao. Braća su se sa suzama pomolila Gospodu, prekrstila dečkovo povređeno oko - i u sekundi se desilo čudo! Dečaku je oko potpuno zacelilo i postalo zdravo kao što je bilo. Videvši ovo neobjašnjivo delo, žrec Memertin i njegov sin odmah su primili krštenje, a kasnije su obojica stradala za hrišćansku veru u ognju.
Stradaše u hramu koji su sami podigli
Nakon što su završili gradnju hrama, Flor i Lavr nisu u njega postavili paganske kipove. Umesto toga, stavili su krst, pozvali sve lokalne hrišćane i objekat osvetali imenom Isusa Hrista uz svenoćnu molitvu.
Foto: Tanjug/MINSTARSTVO KULTURE/ VLADIMIR BUHA
Kada je za to saznao ilirski namesnik, reakcija je bila surova. Mnoge od okupljenih hrišćana spalio je u ognju, dok je Floru i Lavra žive bacio u bunar i zasuo ih zemljom. Veći broj vekova kasnije, njihove svete mošti su pronađene i prenete u Carigrad, a u narodnom predanju ova braća se posebno poštuju i kao zaštitnici domaćih životinja, pre svega konja.
Čovek živeo u šupljem drvetu
Istog dana, crkva obeležava i velikog podvižnika iz 10. veka - prepodobnog Jovana Rilskog. Rođen blizu Sofije od pobožnih roditelja, ovaj čovek je nakon njihove smrti napustio sve što je imao i otišao u divlju goru da se zamonaši.
Pretrpeo je napade i od demona i od ljudi, razbojnika, pa čak i rođaka koji nisu razumeli njegov put. Zato se preselio dublje u Rilsku planinu, gde je godinama živeo u šupljem drvetu. Hrana su mu bili samo trava i bob koji je tu u blizini sam od sebe rastao.
Lice čoveka nije video dugi niz godina, sve dok ga po Božjem promislu nisu pronašli čobani koji su tragali za izgubljenim ovcama. Vesti o svetom pustinjaku prostrujale su narodom. Ljudi su počeli masovno da dolaze tražeći lek za bolesti i muke, a u posetu mu je dolazio i sam bugarski car Petar kako bi zatražio duhovni savet.
Oko svetog Jovana ubrzo su se okupili drugi revnitelji, pa je na tom mestu podignuta crkva i čuveni Rilski manastir, koji je kroz vekove bio prava kula svetilja i mesto duhovne utehe, naročito tokom teških vremena pod Turcima. Sveti Jovan upokojio se mirno 946. godine u 70. godini života, a njegove mošti danas počivaju upravo u ovom manastiru.
Sutrašnji praznik podseća vas na snagu vere, poštenje u radu i pomaganje onima koji su u nevolji. Pomolite se sutra za zdravlje svojih ukućana i mir u domovima.
Autor: Marija Radić
