Srpska pravoslavna crkva 25. oktobra obeležava dan svetih mučenika Taraha, Prova i Andronika, trojice hrišćana koji su, prema crkvenom predanju, stradali zbog svoje vere u vreme cara Dioklecijana.
Njihova priča govori o istrajnosti pred najvećim iskušenjima, a za ovaj praznik vezuje se i verovanje da iskrena molitva može da donese utehu i nadu čak i onda kada se čovek nađe u najtežem životnom periodu.
Prema narodnom predanju, trojica svetitelja simbolično se povezuju sa svetlošću koja razgoni tamu. Zbog priče o čudesnim svećama koje su, kako se veruje, obasjale mesto na kojem su počivala njihova tela, nastalo je verovanje da molitva upućena ovim mučenicima može da pomogne čoveku da pronađe snagu i izlaz iz nevolja.
Tarah je, prema crkvenom predanju, bio rodom iz Klavdiopolja u Siriji, Prov iz Side Pamfilijske, a Andronik iz Efesa. Iako su poticali iz različitih krajeva, povezala ih je vera u Hrista i stradanje tokom progona hrišćana za vreme rimskog cara Dioklecijana.
Vojnici su ih uhvatili i izveli pred rimskog upravitelja Numerija Maksima. Pošto je Tarah bio najstariji, njega su prvog ispitivali o imenu i veri. Na pitanje ko je, odgovorio je da je hrišćanin. Prema predanju, isti odgovor dao je i kada su ga ponovo pitali, odbijajući da se odrekne svog uverenja.
Njegova odlučnost razbesnela je upravitelja, koji je naredio da sva trojica budu podvrgnuta mučenju. Bičevani su, a zatim krvavi bačeni u tamnicu. Međutim, ni patnja ni pretnje nisu ih navele da se odreknu svoje vere.
Kada mučenje nije dalo rezultat kakav je očekivao, Numerije Maksim naredio je da Tarah, Prov i Andronik budu izvedeni u arenu pred divlje zveri. Prema predanju, na njih su pušteni medved i lavica, ali se dogodilo nešto što je iznenadilo okupljene posmatrače.
Umesto da napadnu osuđenike, životinje su se, kako se pripoveda, umiljavale oko njih i nisu im naudile. Ovaj događaj ostavio je snažan utisak na prisutne, a neki od njih počeli su da iskazuju veru u Boga i da negoduju zbog postupaka upravitelja.
Foto: Tanjug/AMIR HAMZAGIĆ
Numerije Maksim se zbog toga još više razbesneo. Pošto nije uspeo da slomi njihovu veru, naredio je vojnicima da ih ubiju. Trojica hrišćana tako su, prema crkvenom predanju, podnela mučeničku smrt, ostavši verna Hristu do kraja.
Za ovaj praznik vezana je i priča o trojici hrišćana - Makariju, Feliksu i Veriju - koji su tokom noći došli da preuzmu ostatke stradalih mučenika i dostojno ih sahrane.
Prema legendi, tela svetih Taraha, Prova i Andronika bila su pomešana sa telima drugih pogubljenih zatvorenika, pa nisu mogli da ih prepoznaju. Tada su počeli da se mole, tražeći pomoć kako bi pronašli posmrtne ostatke svetitelja.
U tom trenutku, kako kazuje predanje, iznad tela trojice mučenika pojavile su se tri sveće, po jedna iznad svakog od njih. Tako su njihovi ostaci prepoznati i mogli su da budu dostojno sahranjeni.
Upravo se za ovu priču vezuje simbolika svetlosti koja pobeđuje tamu. U narodnom verovanju, tri sveće predstavljaju nadu i božju pomoć u trenucima kada čovek ne vidi izlaz iz svojih problema.
Prema narodnom verovanju, sveti mučenici Tarah, Prov i Andronik predstavljaju simbole istrajnosti, nade i duhovne snage. Vernici im se obraćaju u molitvi kada prolaze kroz teške trenutke, suočavaju se sa strahovima ili traže utehu i snagu da nastave dalje.
Priča o tri sveće podseća na verovanje da ni najveća tama ne mora da bude poslednja stanica i da se nada može pojaviti i onda kada okolnosti deluju bezizlazno.
Upravo zato se ovaj praznik u narodu povezuje sa molitvom za zaštitu i izbavljenje iz nevolja. Iako se običaji mogu razlikovati od kraja do kraja, suština predanja ostaje ista: vera, strpljenje i nada predstavljaju oslonac u najtežim životnim trenucima.
Autor: S.M.
