On je to rekao na današnjem suđenju Belivukovom klanu u Specijalnom sudu.

Kako je Lalić naveo, od ranije je znao da su Veličković i Veljko Belivuk nekada bili prijatelji, u periodu kada je Aleksandar Stanković bio živ, a da ga je Belivuk neko vreme tražio zbog kontakta sa "škaljarcima". Kada su vođe grupe saznale da je u kontaktu sa Bojanom Hrvatinom, namamili su ga pošto su saznali da traži pištolj da kupi, izmisli su lik s kojim se Hrvatin navodno dopisivao oko oružja i on je prihvatio da pogleda oružje.

"Veljko i Marko su nas okupili na stadionu, tu smo bili Tešić, ja, Đurić, Miloš Budimir i detaljno su nam izložili plan, kako su isplanirali da se sve to realizuje. Ako se ne varam 2. avgusta Miloš Budimir je uzeo 'smart' i kod Urgentnog centra smo ga odvezli jer je tu trebalo da se nađu Hrvatin i Veličković. Sledećeg dana, našli smo se na stadionu, peške smo Tešić, Belivuk i ja otišli do parkinga, preko puta kolskog ulaza za naš bunker. Tu je bio 'fijat doblo', beli, to vozilo je Miljković pozajmio od nekih mlađih navijača. Miloš Budimir i ja smo ušli u tovarni deo, i krenuli smo ka kući u Ritopeku, ali ne do same kuće, nego na jednu oranicu na par kilometara", detaljno je ispričao kako su izveli otmicu, a potom i ubistvo Veličkovića.

Na glavama su, kako je naveo, imali fantomke, a u rukama radio stanicu, da bi održavali kontakt sa Miljkovićem. Hrvatin je, kako je naveo, pokupio Veličkovića i dovezao ga do njih, pod izgovorom da tu dolazi da kupi oružje.

"Hrvatin i Veličković izlaze, Đurić otvara tovarni deo i ščepa ga za vrat, narodski rečeno 'u kragnu'. Neko je rekao 'poicija', to je bio signal da izletimo, Veličković je bio na zemlji, Belivuk ga je udario nekoliko puta u glavu, ja sam mu vezao lisice i ubacili smo ga u tovarni prostor. Usput smo ga ispitivali, pretvarali smo se i dalje da smo policija, oblepili smo mu trakom noge, oblepili smo mu i oči. Stigli smo u kuću u Ritopeku, ušli u garažu i ubacili ga u skrivenu prostoriju. Bio je najlon samo na podu, Belivuk ga je još nekoliko puta šutnuo nogom na glavu. Kako smo mu zalepili i usta, počeo je da krklja, odlepili smo, pljunuo je nekoliko zuba. Bio je obučen u belu lanenu košulju, teksas bermude i braon antilop cipele".

Kako kaže Lalić, tada je "krenulo ispitivanje".

"Ja sam uzeo armiračka klešta i zalomio mu nokat uz pretnju da će mu biti iščupani ako ne da šifru za skaj. Dao je, i Belivuk je otišao sa telefonom na sprat, jer u bunkeru nema dometa. Usta su mu bila slobodna, rekao je da bi hteo da vidi Veljka, pošto je već shvato o čemu se radi. Dolazi Veljko, skinuli smo mu povez sa očiju, počeli su da razgovaraju, pominjali su travu koju Goran nije isplatio Veljku. Rekao je 'j*biga zajebao sam se, izvini'. Belivuk je rekao da ga niko više ne udara i otišao. Razgovarali smo s njim o navijačkim temama, ceni kokaina i slično. Inače, Budimir je fotografisao nekoliko fotografija u međuvremenu, a posle oko sat i po do dva kasnije ušli su Miljković i Belivuk. Miljković je nosio sekiru, sa velikom držaljom, sigurno metar, sa plavom oštricom. Prozborio je par rečenica sa Goranom. Rekao je 'Ajde Goksi, vreme je", Goran je pitao 'Kako da se namestim", rekao mu je 'Na stomak". Zamahnuo je jako sekirom, jednom, pa drugi put. Vrat mu je bio odvojen od tela. Goran se dostojanstveno i hrabro držao svo vreme. Veljko je onda uzeo sekiru, razdvojio glavu od tela, radvojio stopala, napravio nekoliko fotografija, a onda su mu krvlju na leđima napisali 'Korać pi.ka'. Znao sam da će biti ubijen, ali nisam očekivao da će biti tako, bio sam iznenađen", ispričao je svedok saradnik, povremeno ispijajući vodu.

Posle jezivog ubistva, kako je rekao, otišli su na stadion, gde je Miljković sa Goranovog telefona počeo da se dopisuje sa Isakovićem, Kimijem, Koraćem i čak im slao i fotografije, koje su mogli da pogledaju, ali su se automatski brisale čim ih vide.

Miljković im je, kako je naveo, čak i pretio a onda kada su kontakti shvatili da to nije Goran, dao mu je nalog da telefon uništi.

Autor: