Efikasnost antivirusnih pilula ispitana je među odraslima koji su bili u visokom riziku od zaraze. Farmaceutske kompanije su takođe počele sa ispitivanjem antivirusnih pilula među odraslima koji su već bili izloženi korona virusu, a Velika Britanija je nedavno postala prva zemlja koja je odobrila upotrebu Merkove pilule.

Ovo do sada znamo o dva leka koja bi mogla da predstavljaju revoluciju u lečenju kovida.

Šta su ispitivanja pokazala?

Iako farmaceutske kompanije još nisu otkrile potpune rezultate ispitivanja, čini se da antivirusni lek koji je razvio Fajzer ima bolju efikasnost u poređenju sa Merkovim. Prema rezultatima ispitivanja, Fajzer pilula smanjuje verovatnoću hospitalizacije ili smrti za oko 89 odsto među pacijentima sa kovidom. Ispitivanja su pokazala da ako se pacijentu da pilula u roku od tri dana od početka infekcije, šanse za hospitalizaciju se smanjuju za čak 89 odsto. Efikasnost se smanjuje na oko 85 odsto ako se lek primeni u roku od pet dana od početka korona virusa.

Sa druge strane, smatra se da je lek koji je razvio Merk smanjio verovatnoću hospitalizacije ili smrti za 50 odsto ako se lek primeni u roku od pet dana od početka infekcije. Dok je Fajzer svoj lek protiv korona virusa nazvao pasklovid, Merkov lek će biti poznat kao lavgevrio u Britaniji gde su kompanije tražile i dobile regulatorno odobrenje.

Кako oni rade?

Oba leka se daju pet dana. Fajzerov režim je tri tablete ujutru i tri tablete uveče. Merkov lek se uzima kao četiri tablete ujutru i četiri uveče.

Fajzerov lek je deo klase poznate kao inhibitori proteaze dizajnirane da blokiraju enzim koji je korona virusu potreban da bi se umnožio. Fajzer je rekao da zato što lek cilja na deo virusa koji je neophodan za replikaciju, patogen ne može da postane otporan na tretman.

Fajzerov lek se daje u kombinaciji sa ritonavirom, starijim antivirusnim lekom koji pojačava aktivnost inhibitora proteaze, ali može da izazove gastrointestinalne neželjene efekte i da ometa druge lekove.

Merkova pilula je analogna nukleozidima po mehanizmu delovanja - ona ima za cilj da unese greške u genetski kod virusa. Pošto lek generiše nasumične mutacije u virusu, koroni je teško da evoluira i postane otporna.

Zašto su ovi lekovi važni?

Iako postoji nekoliko vakcina protiv korona virusa koje se primenjuju u različitim delovima sveta, ovo je jedna od prvih opcija lečenja koja bi mogla da se pokaže efikasnom u tretmanu kovida. Vakcine su svojevrsna zaštita od moguće buduće infekcije, a antivirusni lek koji su razvile ove kompanije može se pokazati kao lako dostupan tretman za one koji su nažalost već zaraženi.

Da li su ovi lekovi bezbedni?

Obe farmaceutke kompanije tvrde da su lekovi bezbedni za davanje. Fajzer je rekao da je oko 20 odsto dobrovoljaca kojima je davan lek pokazalo blage neželjene efekte, a samo 1,7 odsto dobrovoljaca je pokazalo ozbiljne neželjene efekte, kao i 6,6 odsto pacijenata koji su primili placebo.

Slično, Merk je rekao da je oko 12 posto dobrovoljaca koji su primili lek i 11 odsto onih koji su primili placebo prijavilo neželjene reakcije tokom ispitivanja.

Vlada Amerike je obezbedila početne zalihe leka Merk tako što je platila oko 1,2 milijarde dolara za ukupno 1,7 miliona doza lekova. Drugim rečima, cena leka Merk za svakog pacijenta za sada je oko 700 dolara. Vlada Velike Britanije je takođe obezbedila snabdevanje Fajzerovim pilulama, ali cena dogovorena između dve strane nije objavljena.

Efikasni, ali ne zamenjuju vakcine

Oralne antikovid pilule kompanija Merk i Fajzer su pokazale da značajno smanjuju najgori ishod kod obolelih od kovida, ali lekari upozoravaju da ljudi ne treba da mešaju benefit lekova sa prevencijom kovida uz pomoć vakcina.

Neki eksperti za zarazne bolesti se plaše da bi pojavljivanje antikovid lekova moglo dodatno da uspori vakcinacionu kampanju.

Preliminarni rezultati istraživanja na uzorku od oko 3.000 Amerikanaca, koje je uradio Univerzitet Njujork (CUNY) pokazuju da bi "lekovi mogli da ometaju napore da se ljudi ubede u vakcinaciju".