Šta radiš Milićka? Čitam Kapital od Krala Maja. Kapital je napisao Karl Marks, ne Karl Maj. Fuck, ja vidim nešto mi neobično, dođoh do stote strane ni kauboja ni Indijanaca na vidiku.

Nije ni čudo da sam pobrkala žanrove, malo je falilo da pokušam da saznam i koji je, a i čiji, to radio na kome se pesme pevaljki puštaju i naručuju u cilju „slanja poruka“ nedavno pritvorenih nevolja i mesara. Dimni signali 2.0.

No, nije tih sto strana pogrešnog žanra utučeno tek tako. Od serije Porodica naovamo, išla je serija gostovanja Miloševićevih telohranitelja, puštanja snimaka i komentarisanja intervjua Nebojše Pavkovića iz „haških bukagija“ u kravati sa maramicom i Ladlamovim knjigama u pozadini, nervnih slomova bivših policajaca, obaveštajaca i vojnika. „Nama je bilo teže, mi smo zadržali i druge, Hrvate, Bošnjake, MUP bilo lakše , sve je posrbio“, i što je najgore razumem šta je čovek hteo da kaže.

Bila je i još jedna godišnjica početka NATO bombardovanja, pa se i tim povodom moglo čuti i pročitati, samo ako se htelo, kakva je de facto razvalina- failing state, Savezna Republika Jugoslavija bila 98/99, kakvu je noćnu moru pokojni premijer Đinđić krenuo da demontira mirnim putem u kakvom geoplitičkom momentu. Taj se faktor često ovde zaboravlja.

Setite se, Milošević je uhapšen i isporučen u proleće 2001, pa se desio 9/11, mojim Amerima popusti pažnja, odoše u Avganistan. Popustila pažnja, a nikad nam više nije trebala. 5. oktobar je bio samo početak zajedničke avanture. Premijer Đinđić je ubijen nedelju dana pre početka američke invazije na Irak 2003, koja je navodno bila nastavak borbe protiv terora. Nisu ovo nevezane stvari. Invazija se pripremala uveliko. Koliko je srpskih firmi i stranka imalo veze sa Sadamom, šta je Amerima trebalo da znaju u pripremi invazije? Opet pažnja Amera ode na drugu stranu, a u post -Milošević Srbiji kritično.

U proleće 2021. stvari se opet zgušnjavaju, američke i podržane sankcije Rusiji (pisaću detljnije), tenzije oko Ukrajine, najava povlačenje Amera iz Avgansitana do 9/11 ove godine, ex CIA radnici na aparatima što im se ispostava smanjuje, implikacije po pregovore o eventualnom povratku Amera u sporazum o kontroli iranskog nuklearnog programa, šta će Talibani i al Kaida raditi jer se Bajdenova adminsitracija odlučila na završetak jednog endless war bez posebnih uslova drugoj strani/stranama. Sve to s jedne, a pritisak Zapada na Srbiju 2021. o Kosovu s druge strane. Srbija bar sad, i zbog gore navedenog i zato što je daleko od mačijeg jebarnika 98/99 ma koliko se opozicija, pregovarači na Engleskom i Co upiru da pokažu suprotno, zaslužuje više pažnje i strateškog razmišljanja političkog Zapada.

Da li će opstati Vašingtonski sporazum, kako li je ministru Selakoviću čija se poseta Moskvi komentariše više nego poseta Iranu u koju je krenuo pravo iz Moskve? Srbija je obećala u Vašingtonskom sporazumu da će Hezbolah tretirati kao teorističku organizaciju. Sve vam ima u Homeland. Meni ostaje da se nadam da će u ovom trećem krugu agonije Ameri imati više razumevanja za naše zajedničke okolnosti, da će 2021. sačuvati za Region više pažnje i resursa nego 2001. i 2003, bez obzira na veličinu aktuelnih izazova. Duguju nam toliko.

Da ponovim, možda neko uzme u obzir. SRJ/Srbija 98/99 je bila mačiji jebarnik sa teškim posledicama po živote mnogih. Ne zna se ko kome komanduje, ko je zašta nadležan, čiji je spisak izdajnika zvaničan dokument a čiji ukaz ministra da jedinica i koja čuva bivšeg predsednika validan osnov za delovanje. Failing state je bila i SFRJ i onaj ko ju je osmislio i veličao ima i odgovornost da utvrdi i druge elemente njenog nefunkcionisanja i urušavanja, ne samo jebeni velikosrpski nacionalizam i hegemonizam više. Nešto mi Hitlerova Nemačka deluje, bar iz ovih mojih izvora, kao mnogo organizovanija država, nego Miloševićeva i Co Jugoslavija pa onda i Srbija. Drugi iz ex-YU nisu puštali paravojske ala Šešeljevici u svoje snage? Ali je to OK, kad se braniš od „agresije“, Nemačka nas priznala. Pitajte mnoge Iračane šta misle o američkim kontraktorima, a tu vam je sve sofisticiranije i normiranije još.

Da vam kažem šta-spoil alert-nema demokratije-nema demokratske kontrole oružanih snaga i sistema bezbednosti- odsustvo te kontrole je pogodan teren za krvavi sukob u multietničkoj autokratiji nametnutoj na nerešenim nezadovoljstvima i zločinima, čim se unutrašnji i „geoplitički vektori“ nameste. Probao i Sadam Husein da levom autokratijom i bratstvom i jedinstvom reši sve izazove Iraka. Kad je skrenuo kod Albukerkija, došli i Amerikanci 2003, da uvedu demokratiju za godinu dve, pošto su u Avganistanu sve rešili. Čharlie, I her you bro. Ko onaj majmun kad se šlogira svaki put kad digne kamen, ostanu još godinu i zilion dolara duže, ili odu najednom i ostave avganistanske žene i decu na milost i nemilost talibanima. Kao mene ovde, više puta.

Masovna grobnica kosovskih Albanaca u Batajnici je dokaz zločina takve SRJ 98/99. Eno tela eno dela. Drugi bili „suptilniji“ , ravnomerno razbacivali okolo. Ali utvrditi odgovore na pitanja odakle je tačno krenuo lanac komandne odgovornosti da se civili ubijaju nemilice, šta je nadležnost vojske a šta policije u unutrašnjem sukobu razvaline od zemlje ala SRJ, koji je počeo kao borba protiv terorističkih akcija OVK vrlo spremne da žene i civile drži blizu linije vatre a cela priča ima i „elemente inostranosti“, da se ne lažemo, ko asanira teren, ko asanira javnost, ko asanira svedoke, ko vozi tela, ko polaže tela u Batajnici, ko je za koga odležao, ko je koga izdao, u failing state ala SRJ, od koje Crnogorci uzmu šta im valja ostalo marginalizuju da se pokojni Đinđić s tim i njihovim kadrovima u SRJ nosi, koju još i NATO bombarduje, u zemlji koja je već vodila svoj decenijski „endless war“ a bila pod UN sankcijama pritom, a ne bogata i demokratska kao moji Ameri, nije tako crno belo.

Ako su Gotovini i Markaču celu Oluju oprostili zbog margine of fucking error u gađanju civilnih ciljeva artiljerijom, a u suđenju Haradinaju pred ICTY nema svedoka, pobijeni, nema ni dela zastrašivanja i potkupljivanja, aman sjašite više i sa Radetom, i Jojićem i Gurijem. I pritiskom o novom statusu Kosova bez teškog kompromisa za Srbiju.

Ovih dana, krajem aprila 2021, održane su zajedničke vežbe vojske i policije Odgovor 2021. Odgovor na Defender 2021 ili na lokalne kauboje i Indijance, pitam za drugaricu? Hibridne pretnje, poput terorističkog napada na fabriku medicinskih sredstava, traže složene hibridne odgovore. Lokalne, dobro normirane jasno definisanim mandatima vojske, policije ali i nadati se posebne agencije za reagovanje u vanrednim situacijama. Regionalni i kolektivni međunarodni odgovori, takođe, nisu loša stvar i pandemija nas uči.

Da bi se donela adekvatna odluka o njima, potrebno je prvo rešiti, nas radi, pitanje Kosova. Nedavno usvojena nova strateška dokumenta Republike Srbije, strategije odbrane i bezbednosti, pokazuju sa kakvi se teškim izazovima Srbija 2021. nosi. S jedne strane nove geopolitičke i regionalne okolnosti, koje ne možeš eksplicitno da imenuješ, pa ni odgovore planirane da predočiš a tome strategije služe, jer te Rusi i Kinezi gledaju, a oni sede u SB UN, koji je BTW dao mandat KFOR, NATO vođenoj međunarodnoj misiji na Kosovu, gle slučajnosti, na osnovu Rezolucije 1244. A ti imaš legitimna očekivanja koja se Zapadu ne sviđaju pa i oni otvaranja poglavlja u pregovorima, koja BTW i nemaju definitivnu mustru za spoljnu i bezbednosnu politiku gle kvake 22, delegitimišu. Usaglašavanje sa usaglašenim EU politikama ide i preko usaglašavanja sa SAD politikama, a to se ne meri benčmarcima i igrankom oko neotvaranja Poglavlja 31.

CEAS je podrobnu analizu spomenutih dokumenata i okolnosti uradio u izveštajima Kosovo pre svega. U njima smo izneli svoje argumente zašto je kompromis o Kosovu, sa ustupcima Srbiji, bitan temelj za stvaranje moderne države Srbije sa uređenim sistemom bezbednosti, demokratski kontrolisanim i sa bezbednosnom i spoljnom politikama definisanim demokratski na osnovu realnih procena i dovoljno informacija.

Teroristički napad na objekat ključne infrastrukture, fabriku vakcina, bio je scenario spomenute zajedničke vežbe Odgovor 2021. Uređena država bi morala imati jasan popis svih takvih objekata i mreža kao i normirane procedure ko ih i kako štiti u kojim okolnostima. Ključna infrastruktura države ili saveza može se napadati i u informatičkom prostoru, a ne samo terorističkim akcijama. Ili ovako- i sajber napadi su forma terorizma. Zaplet tek nastaje i kad su takvi objekti i mreže, pa i subjekti, u mešovitom vlasništvu.

U sukobu kauboja i Indijanaca i dalje nemam stranu mada naslućujem razmere zla Američke vojske nad Indijancima, i to one koja se borila za ukidanje robovlasništva, tokom građanskog rata, i pored dominantnog narativa žanra vestern filmova, razočaranosti konceptom rezervata i kasina i Indijancima koji na to pristaju.

U sukobu SAD i Rusije ovih dana, koji je kulminirao novom turom američkih sankcija Rusiji, i ruskih Amerima koje mogu mačku o rep da okače jer SWIFT je naš, itekako dočim znam na čijoj sam strani. Na strani demokratije, ljudskih prava i međunarodnih odnosa zasnovanih na pravilima. Na strani Zapada. Rusi su prošle godine sproveli seriju napada na američke institucije, uključujući i američku vojsku, preko proizvoda IT kompanije Solar Wind. Osnovano se sumnja da napade nije sprovela grupa spontano okupljenih ruskih klinaca hakera, već Putinova Rusija. Zanela se deca kako nam glavna i odgovorna urednica kremaljskog Sputnjika Ljubinka Milinčić na PINK kod Sarape objašanjava. Kad se Nebojša Čović bude idući put iščuđavao šta znači „maligni ruski uticaj“ razmislite kako bi ste definisali hakerski napad na postrojenje američke vojske u kome su smeštene nuklearne bombe. Sećate se BTW, ono kad u Varšavi na NATO samitu mal ne sedoh pored Mila i Obame? Tad je informatički prostor proglašen četvrtim domenom rata za NATO. Sajber napad je postao za čuveni Član pet Sporazuma (T u NATO), isto što i zemlja, voda i vazduh. Napad VIA Solar Wind je, naravno, lekcija SAD i NATO. Kako je došlo do toga, šta popravljati, šta dalje outsource to contractors, od IT zaštite do što bi se kod nas reklo „fizičko-tehničkog obezbeđenja“ i kako s njima razmenjivati informacije, nadalje, do toga kad je strateški bitno da delovi ključne infrastrukture ostanu u državnom vlasništvu ili bar vlasništvu privrednih tela iz zemlje. U tim dilemama ni Srbija nema mnogo vremena za odugovlačenje, pravdajući sve pregovorima o novom statusu Kosova.

Veliki mali čovek je sjajna knjiga i još bolji film, u kome glumi Dastin Hofman. I Knjiga i film su revizionistički vestern, koji satirom i humorom govori koliko narativ u vesternima o dobrim progresivcima- doseljenicima i zlim indijanskim domorodcima nije crno bela. Spoil alert, ima antologijska scena kad Hofman mora da kreše zgodne sestre, a mrtav je umoran, jer je čovek tradicije i hoće da „ispoštuje“ familiju i običaje. Kad nisam samoj sebi srpski Forrest Gump, ličim mi na Jack Crabb-a strakelju koji u Velikom malom čoveku priča svoj život, od toga da se rodio kod jednih a odgajili drugi do susrete sa velikanima kauboja i Indijanaca.