Jedanaest dana nakon što je COVID-19 proglašen globalnom pandemijom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poljubio je kinesku nacionalnu zastavu, u znak zahvalnosti za medicinsku opremu i ličnu zaštitnu opremu (LZO), dok je kinesko medicinsko osoblje sletelo u Beograd 22. marta 2020.

Širom srpske prestonice osvanuli su bilbordi na kojima je bio predsednik Kine uz natpis "Hvala, brate Si".

Ono što se činilo kao glavni primer kineske kovid diplomatije, izgrađeno je na naprednim ekonomskim i diplomatskim vezama između Pekinga i Beograda, istinskog stuba u okviru kineske inicijative 17 + 1 u centralnoj i istočnoj Evropi zajedno sa Balkanom.

Nakon medicinskog kontingenta, Kina je finansirala mrežu laboratorija za sprovođenje testova na koronavirus. Sredinom januara drugi avion je isporučio seriju od milion doza kineske vakcine Sinofarm. Vučić se ponovo pojavio na aerodromu.

Pola godine kasnije, narativ se promenio. Više se ne govori o tome da se Kina probija na Balkan, već o sposobnosti Srbije da se nosi sa višom kategorijom. Srpske vlasti postigle su impresivan napredak u vakcinisanju svojih građana - i upotrebi vakcina kao diplomatskog alata.

U zemlji koja ima nešto više od sedam miliona stanovnika, dato je 5,15 miliona doza. Više od 2,4 miliona ljudi - preko jedne trećine građana Srbije - dobilo je dve doze.

Srbija je donirala vakcine susedima poput Crne Gore, severne Makedonije i Bosne i Hercegovine (Republici Srpskoj, entitetu sa srpskom većinom).

Ljudi iz susednih zemalja mogli su da se registruju i dobiju vakcine tokom posete Srbiji.

Ukratko, Beograd je iskoristio zamah u trenutku kada se kooperativni program KOVAKS, koji vodi Svetska zdravstvena organizacija, pokazao strahovito sporim u nabavci vakcina, a države članice Evropske unije bile su zauzete brigom o sopstvenim građanima.

Arsenal vakcina

Kina je deo uspeha Srbije, ali nije cela priča. Sinofarmove vakcine, počev od januara 2021. godine, dodat je beogradskom arsenalu vakcina. Vučić se vakcinisao kineskom vakcinom pred TV kamerama u zabačenom selu na istoku Srbije. Vlada je objavila planove za lokalnu proizvodnju Sinofarma u partnerstvu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Srbija, međutim, nije sva jaja stavila u jednu korpu. Zapravo, Srbija je već dobila prvu pošiljku vakcine kompanije Fajzer u decembru 2020. godine, a premijerka Ana Brnabić tada se vakcinisala - mnogo pre većine drugih evropskih lidera. Ruska vakcina Sputnik V stigla je u januaru; kasnije, početkom juna, beogradski Institut Torlak postao je prvi objekat van Ruske Federacije koji ga je proizveo.

Srpska pošiljka vakcine AstraZeneca stigla je u februaru. Srbija je uzimala vakcine iz svih izvora - Kine, Rusije i zapadnih kompanija - i maksimalno iskoristila zalihe koje je akumulirala.

Ovaj odgovor na COVID-19 pruža besprekornu ilustraciju srpske spoljne politike. Vučić nije zainteresovan da se prikloni ni Kini ni Zapadu, posebno dok se konkurencija moći između Pekinga i Vašingtona ubrzava. Veruje da se interesima Srbije i njegovom ličnom programu najbolje može služiti ako je otvoren za poslovanje sa svima.

Položaj odražava dugogodišnju ravnotežu Beograda između EU i Sjedinjenih Država, s jedne strane, i Rusije, s druge strane. "Sedite na dve stolice" kako je Srbiju opisao američki diplomata Brajan Hojt Li 2017. godine.

Moć fleksibilnosti

U slučaju Srbije, diplomatija vakcina dokazuje da deluje fleksibilno. Srbija je u vakcinaciji svojih građana prošla mnogo bolje od svojih prozapadnih suseda, poput severne Makedonije i Crne Gore, obe članice NATO-a. Vučić je osvojio pohvale i u celom regionu.

Šanse su da će u budućnosti uraditi još više ovakvih manevara. Iako su kineske vakcine i diplomatija postigle neke poene na Balkanu, lokalni igrači poput srpskog predsednika Vučića apsolutno su "ukrali šou".