Novinar Dražen Stjepandić u tekstu za "Tjedno" objavio je tekst pod naslovom "Domagoj Margetić pokrao skupocenu Trokutovu zbirku umetnina", u kojoj detaljno opisuje da je saznao da je pokojni umetnik Vladimir Dodig Trokut svoju stečevinu testamentom ostavio svom sinu Mislavu preko advokata Silvija Hraste, a da mu Margetić za umetnine nikada nije platio.
Margetić je inače poznat po gnusnim lažima da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao u "Sarajevo safariju".
- Nazvao sam tog poznatog zagrebačkog advokata i sastali smo se u njegovoj kancelariji. U našem razgovoru Silvije Hraste lično mi je potvrdio da od strane Domagoja Margetića zakonitom nasledniku Mislavu Dodigu nikada nije ništa plaćeno - navodi, između ostalog, Stjepandić u tekstu čije delove prenosimo:
- Otkako poznajem Domagoja, tada još nije bio i Stefan, Margetića on viče: "Držite lopova". A poznajem ga još od dvehiljadite kad mu je u "Imperijalu" Mladen Kristić pisao tekstove. Njegova prabaka, baka i moja pokojna majka su iz Bijeljine i poznavali su se mnogo duže od nas dvojice i zato sam izbjegavao sukobe s njim premda sam davno osetio mutnu baru oko njegovih poslova. Margetić je donosio informacije i sedeo je sa strane dok je njegove senzacionalne tvrdnje, često samo to, Mladen Kristić pretvarao u novinarske tekstove potpisujući Margetića. Već sam u onome prvom članku o Margetiću to napisao. Svašta sam se naslušao ko je kome po redakcijama pisao tekstove, a da je netko na takav način sedeo pored autora svojih tekstova to nikada pre nisam video. Kasnije kad je postao glavni urednik „Hrvatskog slova“ Margetić je malo uznapredovao u pisanju komentara, počeo je objavljivati i knjige, ali poznavanje novinarskih formi, intervjui, reportaže, priča s citatima… nije nešto u čemu se ikada iskazao. Imao je samo optužnice, prijave, dokumente i dok su ga jedni nazivali aktivistom on se predstavljao istraživačkim novinarom.
"Držite lopove", nastavio je vikati i ponavljati kako je ono što je iznosio u javnost sama istina. Ne može sve biti laž, mora biti nešto i istine, ali već uz sami površni pogled na njegova otkrića u samokreiranoj biografiji otkrio sam jednu veliku laž. Piše: „Prvi sam istražio kriminal oko Hrvatske poštanske banke.“ Ne da nije bio prvi nego on ništa nije istražio. Mogao je eventualno ući u poslovnicu. Dobro znam ljude iz banke koji su zasukali rukave i danima su kopali po arhivi. Margetića tamo nisam video. Dokumente koje su odabirali lično sam, po radnom zadatku, vozio u USKOK u Gajevoj. Nekada i po nekoliko kombija dnevno. Na USKOK-u me dočekivao nekadašnji kolega Vuk Đuričić, probirao je po materijalima i odmah ih je slao odabranim novinarima i redakcijama. Eto kako kod nas često funkcionira tzv. istraživačko novinarstvo. Nakon prvobitne medijske paljbe i osude u javnosti nakon petnaest godina suđenja optuženi u aferi Bankomat su oslobođeni. Prema tome ništa nije istražio, a kamoli da je bio prvi. Kasnije je sudski presuđeno da nije bilo ni kriminala i akteri afere Bankomat očekuju izdašnu odštetu od države.
U pomno selektivno konstruiranoj „ja-pa ja“ biografiji više ne piše da je bio predsednik Udruženja hrvatska mladež, ne pravog podmlatka HDZ-a nego tek udrženja koje se tako zvalo. Dakle lažno se predstavljao kao predsednik mladeži HDZ-a i to mu je nekada bila glavna titula. U Wikipediji je preskočio navesti Sarine ribnjake pored Pisarovine. Tada su ga neki ljudi teško optuživali za privatizacioni kriminal. Afera je kasnije zataškana i zaboravljena, nikada do kraja nije razjašnjena, sada to onaj koji toliko viče „držite lopova“ krije kao zmija noge. Nije naveo ni da je u novinarski svet ušao preko „Imperijala“, za razliku od navedenih brojnih međunarodnih organizacija čiji je kao član.
Nije dugo prošlo od pretvorbe Sarinih ribnjaka, a Domagoj Margetić postade široj javnosti poznat zbog afere oko Haškog suda. U njegovoj biografiji ne piše da se skrivao i bežao od suda.
Dakle, lažno predstavljanje, ne vraća dugove, privatizaciona afera i izbegavanje pojavljivanja pred Sudom u Hagu. Tada mi je sinulo "Marga naši putevi su se opet spojili, ali…" Na drugi način, onako kako nisam planirao. Vičeš celi život: "Držite lopova, korupcija, korupcija, a ti si sam kriminalac." Sve ovo što sam do sada nabrojao zakon sankcionira.
Sad se po raznim podcastima predstavlja kao predvodnik povezivanja srpskog predsednika sa grozomorno mučnim Sarajevskim safarijem, a do nedavno je držao predavanja na Fakultetu za bezbednost u Beogradu i zato bio plaćen. Nije promenio samo veru nego i govor. Sad spaja hrvatski i srpski, siječanj i januar, izražava se kao nekada oficiri JNA. Kao što sam već napisao kod Margetića je samo nedoslednost dosledna.
Povezao sam dva i dva, osetio sam da uz nabrojano mora još nešto biti. Ko laže, sudeluje u privatizaciji, taj i krade. Ništa nisam spektakularno istraživao, tek sam malo proguglao i malo se raspitivao i nanjušio sam odstupanja od njegovih tvrdnji i pravog stanja oko Crvenog Peristila. Meni se pohvalio da je zbirku kupio od Trokutova sina Mislava Dodiga, a u jednom tekstu je napisao je umetnine spasio od propadanja. Kupiti i spasiti je jedno, a spašavati tuđe bez da se to plati je nešto savim drugo.
Saznao sam da je pokojni Vladimir Dodig Trokut svoju stečevinu testamentom ostavio svome sinu Mislavu preko advokata Silvija Hraste. Nazvao sam tog poznatog zagrebačkog advokata i sastali smo se u njegovu uredu. U našem razgovoru Silvije Hraste lično mi je potvrdio da od strane Domagoja Margetića zakonitom nasledniku Mislavu Dodigu nikada nije ništa plaćeno, zakoniti naslednik Margetiću Antimuzej nije poklonio, a kad je tako za to postoji izraz otuđiti, ukrasti odnosno nezakonito prisvojiti.
Ne znam kakvih je sve skupocenih umetnina bilo u Trokutovoj zbirci testamentom ostavljenoj sinu Mislavu Dodiku. Ne znam ni kakva je uloga Branka Spajića u Margetićevoj krađi. Nakon najave ovoga članka nazvao me i zapretio mi je tužbom. Spomenuo sam da se Domagoj Stefan Margetić na moje pozive ne odaziva pa mu nisam uspeo postaviti to i još neka pitanja.
Autor: D.Bošković
