Predsednik Narodne stranke i advokat Vladimir Gajić izjavio je gostujući u emisiji „Euronews jutro“, da je javnotužilački sistem u Srbiji „potpuno devastiran“ i da je, usled ustavnih i zakonskih promena, tužilaštvo praktično postalo „četvrta grana vlasti“, što je, kako je ocenio, nedopustivo u ustavnom poretku zemlje.
Gajić je naveo da odgovornost za stanje u tužilaštvu snosi pre svega vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac, koja se, prema njegovim rečima, na toj funkciji nalazi već 16 godina. Podsetio je da su on i Narodna stranka prošlog leta pokrenuli narodnu inicijativu i prikupili potpise za otvaranje rasprave u Skupštini o njenoj odgovornosti zbog nefunkcionisanja javnotužilačkog sistema, te da je inicijativa predata parlamentu na jesen. Kako je istakao, to je jedini pravni mehanizam kojim se može otvoriti institucionalna rasprava o radu tužilaštva.
Govoreći o ustavnim promenama iz 2021. godine u oblasti pravosuđa, Gajić je ocenio da su izmene koje se odnose na sudstvo doprinele jačanju njegove nezavisnosti, ali da su rešenja u delu koji se tiče tužilaštva bila pogrešna. Prema njegovim rečima, Ustav jasno propisuje podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, dok tužilaštvo ne predstavlja posebnu, četvrtu granu vlasti. „Sistem je postavljen tako da je tužilaštvo izmešteno iz demokratske kontrole, a da istovremeno nema ustavni status nezavisne grane vlasti“, naveo je Gajić.
Posebno se osvrnuo na aktuelni set novih pravosudnih zakona, ističući da se u javnosti vodi polemika, ali da se, prema njegovoj oceni, nedovoljno govori o suštini predloženih rešenja. Kako je naveo, ustavna odredba o samostalnosti tužilaštva tim zakonima nije menjana, niti su nadležnosti prenete na izvršnu vlast, već su određena ovlašćenja unutar sistema preraspodeljena sa jednog, kako je rekao, „inokosnog organa“ na Visoki savet tužilaštva. „Sve je ostalo u okviru tužilačkog sistema, samo su neka ovlašćenja preraspoređena, što dovodi u pitanje dosadašnju koncentraciju moći“, rekao je Gajić.
On smatra da izmene nisu sporne zato što bi dovele do političke kontrole tužilaštva, već zato što ne rešavaju suštinski problem – način na koji je sistem postavljen nakon ustavnih promena. Prema njegovim rečima, došlo je do blokada u radu Visokog saveta tužilaštva, uključujući i izbor novih članova, dok pojedinim članovima ističu mandati. Ukazao je i na, kako tvrdi, nepoštovanje odluka Ustavnog suda od strane nosilaca visokih funkcija u okviru tužilačkog sistema, ocenjujući da to dodatno produbljuje institucionalnu krizu.
Komentarišući reakcije iz Evropske unije na set novih pravosudnih zakona, Gajić je ocenio da postoji snažan uticaj Zapada, pre svega EU i Sjedinjenih Američkih Država, na pravosudni sistem Srbije, te da je pitanje suvereniteta države u toj oblasti ključno. Istakao je da nije dobro da političke partije upravljaju pravosuđem, ali da je, kako je naveo, još problematičnije ukoliko presudan uticaj imaju strani faktori.
Gajić je ukazao i na trajanje mandata vrhovne javne tužiteljke, ističući da joj aktuelni mandat ističe 2028. godine, kada bi na toj funkciji bila ukupno 18 godina, uz mogućnost dodatnog kandidovanja. Takva praksa, prema njegovoj oceni, nije u skladu sa evropskim standardima. Takođe je kritikovao činjenicu da je vrhovna tužiteljka član Visokog saveta tužilaštva, uprkos ranijim preporukama Venecijanske komisije.
Kao moguće rešenje naglasio je potrebu za novim ustavnim promenama kojima bi se, kako je rekao, preciznije uredio položaj tužilaštva i omogućio veći uticaj Skupštine u postupku izbora, uz obrazloženje da suverenitet pripada građanima.
Autor: S.M.
