Javna podrška Gorana Karadžića, člana SNS, studentu medicine Milošu Pavloviću, koji ima prosek 10, skrenula je pažnju na pitanje vrednosti koje se danas promovišu među mladima – znanje i rad ili aktivizam bez pokrića u rezultatima.
„SVI SMO MI PONOSNI ĆACI I PONOSNI SMO NA NAŠEG BRATA MILOŠA 🇷🇸♥️💙🤍“, poručio je Karadžić, naglašavajući da ovakvi studenti predstavljaju pravi uzor generacijama koje dolaze.
Pavlović je u javnosti prepoznat kao primer izuzetne posvećenosti studijama, discipline i kontinuiranog rada, što potvrđuje i njegov besprekoran akademski učinak. U vremenu kada se često relativizuju kriterijumi uspeha, ovakav rezultat jasno pokazuje šta znači ozbiljan pristup obrazovanju.
Sa druge strane, u istoj objavi preneta je i ilustracija Pavlovića sa prosečnom ocenom 10 i studentkinje medicine Lane Stokić, ispod koje stoji znatno niži prosek – 7,10, i da je fakultet upisala „kombinom“. Ona je u poslednjem periodu bila aktivna u studentskim blokadama.
Ovakvi nastupi, međutim, kod dela javnosti nailaze na kritiku, posebno kada dolaze od studenata čiji akademski rezultati ne prate nivo javnog angažmana. Mnogi smatraju da je osnovna uloga studenta pre svega učenje i postizanje rezultata, a da tek nakon toga dolazi prostor za širi društveni angažman.
Zbog toga je Karadžićeva poruka o Milošu Pavloviću dočekana kao jasan stav u korist vrednovanja znanja, rada i discipline. U poređenju sa tim, aktivizam bez vidljivih akademskih rezultata sve češće se posmatra kao pokušaj skretanja pažnje sa suštine studentske odgovornosti.
