Bivši ministar Zoran Đorđević izjavio je danas za TV Vesti, analizirajući predstojeću posetu ruskog predsednika Vladimira Putina Pekingu, da to nije običan diplomatski susret sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, niti samo još jedna razmena osmeha, protokola i potpisanih dokumenata.
Putin je u Kini 19-20. maja, kinesko MSP kaže da je to njegova 25. poseta Kini i da će sa Sijem razgovarati o bilateralnim odnosima, saradnji i međunarodnim/regionalnim pitanjima. Najavljeno je oko 40 dokumenata, od kojih se deo odnosi na trgovinu, transport, inovacije, obrazovanje, nuklearnu energiju i medijsku saradnju. Poseta dolazi neposredno posle Trampove posete Kini, tokom koje je Si govorio o „konstruktivnoj strateškoj stabilnosti“ u odnosima SAD–Kina.
Ovo nije samo poseta Putina Pekingu. Ovo je slika novog sveta u kojem Kina želi da sedi za stolom sa svima, a Rusija želi da pokaže da nije izolovana. Peking danas ne bira između Vašingtona i Moskve on gradi poziciju centra kroz koji moraju da prođu i jedni i drugi. Rusija i Kina nisu klasičan vojni savez kao NATO, ali jesu strateški tandem koji zajednički radi na ograničavanju zapadne dominacije i ubrzavanju multipolarnog poretka.
1. Šta je pravi cilj Putinove posete Kini?
Pravi cilj je trostruk. Prvo, politički: Putin želi da pokaže da Rusija nije izolovana i da ima direktan kanal sa najvažnijom nezapadnom silom. Drugo, ekonomski: Rusiji je Kina ključna zbog tržišta, energetike, tehnologije, finansijskih tokova i sankcija. Treće, geopolitički: Moskva i Peking žele da pokažu da se globalna pravila više ne pišu samo u Vašingtonu, Briselu i Londonu. Putin u Peking ne dolazi samo po ugovore; on dolazi po sliku. A u politici, slika velikih sila često vredi koliko i potpisani sporazum.
2. „Fantastična saradnja“ - poruka Zapadu ili stvarni savez?
I jedno i drugo. To jeste poruka Zapadu, ali nije prazna poruka. Saradnja je realna: energenti, trgovina, diplomatija, UN, BRICS, ŠOS, tehnološki tokovi i politička koordinacija. Ali treba biti precizan: to nije savez iz ljubavi, nego savez iz interesa. Kina ne želi da bude uvučena u ruske ratove, a Rusija ne želi da postane mlađi partner Kine. Ipak, pritisak Zapada ih objektivno gura bliže jedno drugom. Moskva i Peking ne moraju da imaju iste snove da bi imali istog protivnika i sličan interes.
3. Koliko menja potpisivanje oko 40 dokumenata?
Broj od 40 dokumenata je važan politički signal, ali nije svaki dokument strateški. Neki su tehnički, neki komercijalni, neki simbolični. Međutim, kada se potpisuju dokumenti iz oblasti industrije, trgovine, transporta, inovacija, obrazovanja, nuklearne energije i medija, onda se vidi da saradnja nije samo protokol, nego širenje mreže zavisnosti. Ne menja svet jedan dokument, nego mreža od četrdeset dogovora. Velike sile ne grade savez jednim potpisom, već hiljadama malih veza koje vremenom postanu sistem.
4. Da li su Rusija i Kina najvažniji tandem protiv dominacije Zapada?
Da, ali uz važnu ogradu. Oni jesu najvažniji nezapadni geopolitički tandem, ali nisu jednaki u toj jednačini. Kina je ekonomski jača, tehnološki ambicioznija i dugoročno strpljivija. Rusija ima vojnu moć, nuklearni status, energente, prostor, iskustvo sukoba sa Zapadom i mesto u Savetu bezbednosti UN. Kina ima ekonomsku dubinu, Rusija stratešku tvrdoću. Zajedno ne moraju da pobede Zapad da bi promenile pravila igre , dovoljno je da učine da Zapad više ne može sam da odlučuje.
5. Kako tumačiti dolazak Putina posle Trampove posete Kini?
To je najvažniji simbol ove nedelje. Si je prvo primio Trampa, zatim Putina. Time Kina šalje poruku: mi razgovaramo sa svima, nismo ničiji satelit, mi smo sto za kojim se drugi susreću. Kina time pokazuje da želi stabilnost sa Amerikom, ali ne po cenu odricanja od Rusije. Posle Trampove posete kineska strana je govorila o „konstruktivnoj strateškoj stabilnosti“ u odnosima SAD–Kina. Odmah zatim doček Putina pokazuje drugu poruku: stabilizacija odnosa sa Vašingtonom ne znači distanciranje od Moskve. Si Đinping danas ne igra na jednu kartu; on drži špil.
6. Može li Si istovremeno sa Trampom i Putinom?
Može, jer je to suština kineske strategije. Trampu verovatno kaže: „Hajde da stabilizujemo trgovinu, investicije, tehnologiju i izbegnemo direktan sudar.“ Putinu kaže: „Naše strateško poverenje ostaje, ali Kina neće rizikovati sve zbog ruskih potreba.“ Kina ne želi rat velikih sila. Ona želi vreme. Vreme radi za kinesku ekonomiju, tehnologiju, vojsku i globalni uticaj. Amerikancima Peking nudi stabilnost; Rusima stratešku dubinu. Ali i jednima i drugima poručuje isto, Kina više nije objekat tuđe politike, već njen tvorac.
7. Koliko je Rusija važna Kini u tenzijama sa SAD?
Veoma važna, ali ne kao gospodar igre, već kao strateška pozadina. Rusija Kini daje energente, kontinentalnu dubinu, diplomatsku podršku i vojnopolitičku protivtežu pritisku SAD. U trenutku kada raste pitanje Tajvana, trgovinskih barijera, tehnologije i pomorskog okruženja Kine, Rusija Pekingu znači kao sigurna severna leđa. Za Kinu je Rusija strateška pozadina; za Rusiju je Kina ekonomski kiseonik.
8. Da li grade multipolarni svet?
Da, ali multipolarni svet ne znači automatski pravedniji svet. To znači svet u kojem postoji više centara moći, više pravila, više regionalnih aranžmana i manje mogućnosti da jedna sila svima nameće rešenja. Rusija i Kina žele multipolarnost jer im smeta zapadna dominacija. Manje države treba da budu oprezne: multipolarnost može doneti više prostora za manevrisanje, ali i više pritisaka velikih sila. Multipolarni svet nije romantična slika ravnopravnosti, nego hladna realnost više centara moći. Za male i srednje države to nije odmor, nego ispit mudrosti.
9. Uticaj na rat u Ukrajini?
Kina ne želi poraz Rusije, ali ne želi ni otvorenu konfrontaciju sa Zapadom zbog Ukrajine. Zato će njena uloga biti pažljivo balansirana: verbalno za mir, praktično za očuvanje odnosa sa Moskvom, ekonomski oprezno, diplomatski aktivno. Kina može biti važan akter u budućim pregovorima, ali ne kao neutralni posmatrač u zapadnom smislu. Ona ima svoje interese. Njena prednost je što ima komunikaciju sa Moskvom, a želi da ostane relevantna i prema Vašingtonu i Evropi. Kina neće pritiskati Rusiju tako da oslabi Putinovu poziciju, ali će podržati pregovore ako oni potvrđuju ulogu Pekinga kao nezaobilazne sile.
10. Bliski istok - mogu li Rusija i Kina biti posrednici?
Mogu pokušati, ali tu postoji razlika. Rusija ima iskustvo, kontakte i vojnopolitičko prisustvo. Kina ima ekonomsku težinu i imidž sile koja ne dolazi sa kolonijalnim nasleđem kao Zapad. Međutim, posredovanje nije samo fotografija i izjava. Treba imati poverenje svih strana, instrumente pritiska i spremnost da se preuzme odgovornost. Kina želi diplomatski profit, ali ne želi veliki bezbednosni teret. Peking želi da bude viđen kao arhitekta mira, ali još uvek pažljivo bira koliko će cigli sam da nosi.
11. Koliko je Kini važno rusko tržište, a Rusiji kinesko?
Rusiji je kinesko tržište od presudnog značaja. Zbog zapadnih sankcija, Kina je za Rusiju kupac energenata, izvor robe, tehnologije i finansijskog prostora. AP navodi da je Kina postala glavni trgovinski partner Rusije i najvažniji kupac ruskih naftnih i gasnih isporuka, dok je prema ruskim navodima izvoz nafte u Kinu porastao 35% u prvom kvartalu 2026. Kini je Rusija važna, ali ne presudna na isti način. Kina ima više opcija. Zato je odnos asimetričan: Rusiji je Kina nužnost, Kini je Rusija prednost. U toj vezi Rusija traži izlaz iz izolacije, a Kina gradi dodatnu polugu moći.
12. Vojni orkestar, počasna garda, ceremonijalni doček - šta poručuju?
U diplomatiji ceremonijal nikada nije samo dekor. Počasna garda, orkestar, crveni tepih i protokol šalju poruku da gost nije običan partner, već strateški partner. To je jezik države bez mnogo reči. Ali treba reći: simbolika je važna, ali nije dovoljna. Prava snaga odnosa meri se energijom, valutom plaćanja, transportnim koridorima, vojnotehničkom saradnjom, političkom koordinacijom i spremnošću da jedna strana drugoj pomogne kada pritisak poraste. Orkestar svira melodiju, ali ugovori i interesi pišu partituru.
Ova poseta ne znači da se svet sutra budi u novom poretku. Ali znači da se stari poredak više ne podrazumeva. Amerika ostaje najmoćnija sila, ali više nije jedina adresa. Kina želi da bude nezaobilazna, Rusija želi da dokaže da nije izolovana, a ostatak sveta pokušava da pronađe prostor između velikih. U takvom svetu mudrost nije u tome da se viče za jedne protiv drugih, nego da se razume gde nastaje nova ravnoteža moći.
Autor: Iva Besarabić
