Tokom protekle dve sedmice Evropa se suočila sa izuzetno snažnim toplotnim talasom koji su naučnici opisali kao najgori zabeleženi događaj ekstremnih vrućina na ovom kontinentu, a koji je, prema njihovim ocenama, bio moguć jedino usled klimatskih promena.
Sada nova procena broja preminulih, koja ostavlja bez daha, dodatno naglašava opasnosti koje donosi planeta koja se ubrzano zagreva.
U studiji koja još nije prošla stručnu recenziju, Kristofer Kalahan, klimatski naučnik i docent na Univerzitetu Indiana u Blumingtonu, procenjuje da je između 22. i 28. juna širom Evrope zabeleženo 20.390 smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim vrućinama.
JUST IN🚨: The unprecedented June heatwave killed 20,000 people in Europe in just one week pic.twitter.com/3tBHupcdZX
— All day Astronomy (@forallcurious) 05. јул 2026.
Kalahanova analiza, koja je trenutno dostupna na serveru za objavljivanje preprint radova Zenodo, zasniva se na ranije razvijenom statističkom modelu koji procenjuje kako se stopa smrtnosti menja sa porastom temperatura širom Evrope.
On smatra da su njegovi rezultati kvalitativno u skladu sa izveštajima sa terena o povećanom broju smrtnih slučajeva od početka toplotnog talasa, prenosi portal Gizmodo.
U Francuskoj, koja je 23. juna zabeležila najtopliji dan u svojoj istoriji merenja, zdravstvene vlasti prijavile su više od 1.000 dodatnih smrtnih slučajeva između 24. i 27. juna, dok su pogrebna preduzeća u Parizu preopterećena, prenosi agencija France-Presse.
"Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na Zemlji, i to dvostruko brže od svetskog proseka", naveo je generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus.
"U ovom trenutku 150 miliona ljudi živi pod uticajem ekstremnih vrućina, stotine ljudi su preminule, škole su zatvorene, a elektroenergetske mreže su pod ogromnim opterećenjem".
Vrućina je najsmrtonosnija prirodna opasnost u Evropi
Novo istraživanje organizacije "World Weather Attribution", međunarodne naučne organizacije koja proučava kako klimatske promene utiču na verovatnoću i intenzitet ekstremnih vremenskih pojava, pokazuje da toplotni talasi u Evropi izazivaju više smrtnih slučajeva nego sve ostale prirodne opasnosti zajedno.
Procenjuje se da je 2003. godine, tokom prvog velikog toplotnog talasa ovog veka, širom Evrope preminulo više od 70.000 ljudi.
Od tada su mere prilagođavanja klimatskim promenama dovele do smanjenja smrtnosti tokom kasnijih letnjih sezona, poput one 2006. godine, ali prema Kalahanu, mogućnost masovne smrtnosti izazvane ekstremnim vrućinama i dalje ostaje veoma velika u svetu koji se neprestano zagreva.
Da bi procenio broj smrtnih slučajeva od junskog toplotnog talasa na celom kontinentu, koristio je utvrđeni statistički model koji procenjuje mortalitet povezan sa vrućinom u više od 900 podnacionalnih regiona Evrope između 2015. i 2019. godine. Model procenjuje kako se nedeljne stope smrtnosti menjaju kako temperature rastu, uzimajući u obzir normalne sezonske obrasce i regionalne razlike.
Model je pokazao da rizik od smrtnosti brzo raste kako se povećavaju dnevne maksimalne temperature. Dani iznad 40 stepeni Celzijusa uzrokuju porast nedeljnih stopa smrtnosti za više od 6odsto u poređenju sa danima oko 25 stepeni Celzijusa.
Rezultati ukazuju na to da su topliji regioni manje ranjivi na vrućinu, što je u skladu sa dokazima o adaptaciji. Ali kada temperature porastu iznad 40 stepeni Celzijusa, topliji regioni su iskusili veći rizik od smrtnosti, što sugeriše da efikasnost napora za adaptaciju može biti ograničena ekstremnim porastom temperature.
Kalahan je zatim primenio ovaj prilagođeni model na toplotni talas iz juna 2026. godine, upoređujući nedeljne temperature sa njihovim odgovarajućim prosecima na osnovu klimatskih podataka od 1991. do 2020. godine. To mu je omogućilo da proceni višak mortaliteta povezan sa ovim događajem, otkrivši da broj smrtnih slučajeva prelazi 20.000.
"Velika većina smrtnih slučajeva verovatno se dogodila tokom nedelje od 22. do 28. juna, kada su temperature dostigle vrhunac iznad 40 stepeni Celzijusa u mnogim zemljama. U svemiru, najveća smrtnost procenjena je u Francuskoj (5.210), Nemačkoj (4.543), Španiji (3.163) i Italiji (2.709)", navodi se u studiji.
Približavanje granicama klimatske adaptacije
Kalahanov nalaz zapravo je statistička procena zasnovana na preliminarnim podacima, a ne zvanični broj viškova smrtnih slučajeva širom Evrope. Štaviše, njegovu analizu još nisu procenili drugi naučnici. Ipak, on veruje da njegova studija "ističe ubrzanu pretnju masovnih smrtnih slučajeva usled vrućine u Evropi uprkos prethodnim adaptacijama na vrućinu".
Kako se Zemljina klima nastavlja zagrevati, ovakvi događaji će postajati sve češći i intenzivniji. Studija organizacije World Weather Attribution pokazala je da ekstremni toplotni talasi brzo rastu, pri čemu su takvi događaji desetine do stotine puta verovatniji od 2003. godine, a praktično nemogući pre samo 50 godina.
"Svaka tona emitovanog CO2 značajno povećava prosečnu globalnu temperaturu, a samim tim i lokalne toplotne ekstreme", navodi Kalahan u svom izveštaju.
"S obzirom na kontinuirano povećanje emisija fosilnih goriva i potencijal za ekstremne događaje čak i ako čovečanstvo preduzme brzu dekarbonizaciju, biće neophodno značajno povećanje investicija u adaptaciju kako bi se smanjila buduća smrtnost od toplote".
Podsećamom meteorolozi su ranije najavili da će Evropu posle kratkog predaha uskoto pogoditi novi toplotni talas.
Autor: Iva Besarabić
