Eksplozivna istraživačka reportaža koju je objavio Njujork tajms (The New York Times) izazvala je nezapamćen politički i obaveštajni potres na Bliskom istoku.
Otkriće da je izraelski Mosad godinama kao svog ključnog saradnika i budućeg tranzicionog lidera Irana pripremao nekadašnjeg predsednika Mahmuda Ahmadinedžada predstavlja jedan od najvećih obaveštajnih skandala u modernoj istoriji.
Dokumenti i svedočenja zvaničnika do kojih je došao američki list pokazuju da ova tajna operacija nije bila privremeni projekat, već dugoročna strategija usmerena na trenutak kada će u Teheranu doći do neizbežne smene vlasti.Prema navodima iz obaveštajnog dosijea, izraelske službe su prepoznale Ahmadinedžadovu sve veću izolaciju i ogorčenost prema trenutnom vladajućem kleru u Teheranu nakon što je napustio predsedničku funkciju. Mosad je iskoristio njegovu želju da ostane politički relevantan i počeo da gradi mrežu kontakata preko posrednika u Evropi.
Sastanci su se godinama odvijali pod strogim velom tajnosti, najčešće u Budimpešti i drugim mađarskim gradovima, gde je Ahmadinedžad putovao pod izgovorom učešća na naučnim i akademskim konferencijama. Izraelski agenti su koristili fiktivne organizacije i diplomatske kanale kako bi osigurali da ovi razgovori ostanu potpuno nevidljivi za iransku kontraobaveštajnu službu. Tokom ovih susreta, bivši iranski predsednik je postepeno profilisan kao figura koja bi mogla da preuzme privremenu upravu nad zemljom i obezbedi mirnu tranziciju vlasti u slučaju kolapsa islamskog režima.Plan je aktiviran u svom najradikalnijem obliku tokom direktnog vojnog sukoba između Izraela i Irana. Kada su izraelske snage izvele precizan vazdušni udar na stambeni kompleks u Teheranu gde je Ahmadinedžad boravio, javnost je verovala da je reč o pokušaju atentata. Međutim, dokumenti otkrivaju da je napad zapravo poslužio kao savršeno osmišljena dimna zavesa.
U opštem haosu koji je nastao nakon eksplozije, specijalni tim Mosadovih operativaca, koji je već delovao unutar iranske prestonice kao spavajuća ćelija, uspešno je izvukao bivšeg predsednika iz ruševina. On je hitno prebačen u unapred pripremljenu sigurnu kuću u predgrađu Teherana, odakle je u ključnom trenutku trebalo da se obrati naciji i pozove na pad režima, dok bi mu Izrael i zapadni saveznici pružili diplomatsku i logističku podršku.pak, ambiciozni plan se srušio u trenutku kada je Ahmadinedžad iznenada i pod potpuno nejasnim okolnostima nestao iz sigurnog utočišta. Iako detalji njegovog bekstva ili hvatanja još uvek nisu u potpunosti rasvetljeni, iranske bezbednosne snage su ubrzo locirale i uhapsile bivšeg šefa države.
Teheran je ubrzo potvrdio da se nekadašnji predsednik nalazi pod strogom stražom u kućnom pritvoru zbog optužbi za veleizdaju i saradnju sa neprijateljem. Ova vest je izazvala duboku krizu i nevericu među iranskim tvrdolinijašima, koji su Ahmadinedžada godinama smatrali simbolom otpora Izraelu. Državni mediji sada grozničavo pokušavaju da predstave njegovo hapšenje kao veliku pobedu domaće obaveštajne službe, dok analitičari upozoravaju da će ovo otkriće pokrenuti masovne čistke unutar iranskog bezbednosnog aparata.
