Prof. dr Ilija Životić, stručnjak za bezbednost, objavio je novi autorski tekst koji prenosimo u celosti.
Na prvi pogled, između dve odluke američke administracije nema mnogo dodirnih tačaka. Jedna se odnosi na zabranu uvoza novih kineskih robota i pojedinih energetskih komponenti, druga na pokretanje međunarodne inicijative za razvoj bezbednih 6G mreža. Međutim, posmatrane zajedno, one otkrivaju mnogo širu sliku – promenu načina na koji Vašington posmatra tehnologiju.
Godinama se govorilo o trgovinskom ratu između Sjedinjenih Država i Kine. Danas je taj izraz sve manje precizan. Fokus više nije na zaštiti domaće proizvodnje kroz carine, već na kontroli tehnologija koje će određivati ekonomsku i bezbednosnu ravnotežu u narednim decenijama.
Američka administracija je najpre ograničila pristup naprednim poluprovodnicima, zatim uvela restrikcije kineskim telekomunikacionim kompanijama, a sada širi listu na humanoidne robote i mrežno povezane energetske uređaje. Na prvi pogled može izgledati da je reč o različitim industrijama, ali zajednički imenitelj je isti – sve te tehnologije postaju sastavni deo kritične infrastrukture.
Humanoidni roboti više nisu samo automatizovane mašine koje obavljaju fizičke zadatke. Oni raspolažu kamerama, senzorima, softverom zasnovanim na veštačkoj inteligenciji i stalnom mrežnom povezanošću. U industrijskom okruženju takvi sistemi prikupljaju ogromnu količinu podataka o proizvodnim procesima, organizaciji rada i tehnološkim rešenjima. Iz perspektive nacionalne bezbednosti, pitanje više nije koliko robot može da podigne tereta, već kakvim informacijama ima pristup i gde te informacije završavaju. Naravno govorim o industrijskoj špijunaži ali I mogućnosti da se takvi roboti iskoriste za izazivanje tehnoloških katastrofa preuzimanjem kontrole nad njima.
Slična logika primenjena je i na energetski sektor. Inverteri, koji pretvaraju energiju iz solarnih sistema i baterija u električnu energiju pogodnu za mrežu, dugo su smatrani običnom elektroopremom. Danas su oni deo digitalizovanog elektroenergetskog sistema i povezani su sa mrežama za nadzor i upravljanje.
U tom kontekstu treba posmatrati i američku inicijativu za 6G. Posle iskustava sa 5G mrežama, kada je pitanje dobavljača telekomunikacione opreme postalo jedno od centralnih geopolitičkih pitanja, Vašington očigledno ne želi da čeka početak komercijalne primene nove generacije mreža. Cilj je da se još u fazi razvoja standarda okupi krug partnera koji dele slične bezbednosne i tehnološke interese.
Za razliku od prethodnih tehnoloških generacija, 6G neće biti samo evolucija mobilnog interneta. Očekuje se da postane osnova za komunikaciju između autonomnih sistema, industrijskih robota, pametnih gradova, digitalnih blizanaca i veštačke inteligencije koja će donositi odluke u realnom vremenu.
Zanimljivo je da se u oba slučaja sve češće koristi isti politički narativ – ekonomska bezbednost jeste nacionalna bezbednost. Time se briše granica između industrijske politike, tehnološkog razvoja i odbrane. Ono što je nekada bilo pitanje tržišne konkurencije danas se sve češće predstavlja kao pitanje strateške otpornosti države.
To ne znači da će svet biti podeljen na dva potpuno odvojena tehnološka sistema, ali je izvesno da će države i kompanije sve češće morati da vode računa ne samo o ceni i kvalitetu opreme, već i o njenom poreklu, načinu razvoja i političkom okruženju iz kojeg dolazi.
Upravo zbog toga zabrana kineskih robota i pokretanje međunarodne 6G inicijative ne predstavljaju dve nepovezane vesti. One su deo iste strateške logike – nastojanja Vašingtona da se kontrola nad budućom digitalnom infrastrukturom zadrži unutar kruga politički i bezbednosno pouzdanih partnera.
Možda je upravo to najvažnija poruka poslednjih poteza Bele Kuće. Geopolitičko nadmetanje više se ne vodi prvenstveno oko teritorije ili energenata. Sve više se vodi oko standarda, softvera, podataka i mreža koje će povezivati ekonomiju budućnosti. Ko bude određivao pravila u tim oblastima, imaće prednost koja će se meriti decenijama, a ne izbornim ciklusima.
