Ukrajinski udari dugog dometa i četvorogodišnji rat napravili su vidljivu štetu ruskoj privredi koju državna cenzura više ne može da sakrije od javnosti.
Ruski predsednik Vladimir Putin pokušava da predstavi loše ekonomske rezultate Rusije u pozitivnom svetlu, jer više nije u stanju da prikrije štetu koju su više od četiri godine rata i ukrajinski napadi dugog dometa naneli ruskoj privredi, navodi u svom novom izveštaju američki Institut za proučavanje rata. Putin je izjavio da rast BDP-a Rusije trenutno iznosi oko jedan odsto, opisujući taj rast kao „skroman”, ali i dalje pozitivan. Pored toga, ruski predsednik je otvoreno priznao da „spoljni pritisci” i „teroristički napadi” — što je šifrovani izraz Kremlja za ukrajinsku kampanju dugometnih udara — direktno utiču na ekonomski rast zemlje.
Putin je prećutno potvrdio i štetu nastalu usled ukrajinskih napada na logističke objekte kompanije Wildberries krajem jula i tokom avgusta 2026. godine, koji Rusiji nameću sve veće operativne i finansijske troškove. Iako je naveo da pojedina skladišta i logistički čvorovi zahtevaju „obnovu”, tvrdio je da celokupna trgovinska infrastruktura i dalje funkcioniše efikasno.Priznavanje ekonomskih problema dolazi uoči predstojećih septembarskih izbora za Državnu dumu. Putin nastoji da uveri rusku javnost da preduzima odgovarajuće mere za rešavanje ekonomskih izazova, nastojeći da prikaže sebe i vladajuću stranku Jedinstvena Rusija kao aktere koji su svesni svakodnevnih muka građana, izbegavajući utisak odsečenosti od realnosti.Analitičari ISW-a ističu da je Kremlju znatno lakše da plasira ulepšanu i izmišljenu sliku o dešavanjima na samom frontu zahvaljujući strogoj cenzuri i kontroli medijskog prostora koja traje od početka invazije 2022. godine.
Međutim, ukrajinski udari na infrastrukturu i prateće ekonomske posledice neposredno utiču na svakodnevni život stanovništva i poslovne zajednice. Kako te efekte cenzura ne može sakriti, Putin je bio primoran da javno redefinise retoriku i prizna stvarni ekonomski uticaj rata.
