Bivši direktor CIA-e i penzionisani američki general ističe da ukrajinske snage bespilotnih sistema uzrokuju i do 90 odsto ruskih gubitaka, dok sistemski napadi na energetiku pretvaraju okupirano poluostrvo u neodrživu zonu.
Penzionisani američki general i bivši direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Dejvid Petreus izneo je procenu da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da pokuša sa dodatnom mobilizacijom ljudstva, ali da bez opšte mobilizacije ti napori neće biti dovoljni za održavanje ratnih operacija. Prema njegovim rečima, pritisak na Moskvu mogao bi da dostigne tačku u kojoj dalji nastavak rata postaje neodrživ, dok je alternativa tome potpuni ekonomski slom. U analizi koju prenosi portal Russia Matters, Petreus upozorava da se Rusija, u slučaju duboke finansijske krize, ne može obratiti Svetskoj banci, Međunarodnom monetarnom fondu niti pristupiti globalnim tržištima kapitala radi spasavanja privrede.
Dominacija dronova na frontu i autonomni sistemi
Petreus naglašava da novoformirane Snage besposadnih sistema Ukrajine sada uzrokuju i do 90 odsto svih ruskih gubitaka na liniji fronta. Svakodnevno se beleži više od hiljadu poginulih i ranjenih ruskih vojnika duž linije borbenih dejstava dugačke oko 1.500 kilometara, što dramatično iscrpljuje ljudske resurse Moskve.
Pored masovne upotrebe postojećih dronova, Ukrajina uveliko testira napredne autonomne oružane sisteme sposobne da nastave sa operacijama i samostalno neutrališu ciljeve čak i u uslovima potpunog prekida komunikacija ili intenzivnog elektronskog ometanja.
Kriza sa gorivom i izolacija Krima
Ekonomske i logističke posledice ukrajinskih udara sve se jače osećaju širom Rusije, koja je primorana da uvozi benzin usled učestalih nestašica naftnih derivata na domaćem tržištu. Situacija je posebno kritična na okupiranom poluostrvu Krim, gde civili ostaju bez pristupa gorivu na benzinskim pumpama, kako izveštava TVP World.
Sistematskim udarima po objektima za proizvodnju i prenos električne energije, ukrajinske snage nastavljaju sa operativnom izolacijom Krima. Zbog toga nekadašnji krunski dragulj ruske aneksije iz 2014. godine sve više postaje težak teret oko vrata Vladimira Putina, stvarajući ogromne finansijske i logističke troškove za zvaničnu Moskvu.
