Druga po veličini rafinerija nafte u Ruskoj Federaciji, Kirišinjefteorgsintez u Lenjingradskoj oblasti, zvanično je u potpunosti obustavila preradu nafte nakon što je u ukrajinskom napadu dronovima 30. avgusta došlo do teškog oštećenja dve primarne jedinice za destilaciju.
Sa godišnjim kapacitetom prerade od 20 miliona tona sirove nafte, što čini oko sedam procenata ukupnih rafinacijskih kapaciteta Rusije, ovo postrojenje predstavljalo je ključni stub snabdevanja Sankt Peterburga i celokupnog severozapadnog regiona zemlje, proizvodeći godišnje oko dva miliona tona benzina i sedam miliona tona dizela.
Preostale dve primarne jedinice za preradu već su bile izvan funkcije u trenutku napada, budući da se rafinerija nikada nije u potpunosti oporavila od prethodnih ukrajinskih udara izvedenih u martu i maju ove godine. Otuda je poslednji napad doveo do potpunog kolapsa proizvodnog ciklusa u ovom gigantu. Ukupno sedam ruskih rafinerija potpuno je ili delimično obustavilo proizvodnju tokom avgusta, što je do kraja meseca oborilo ukupnu rusku proizvodnju benzina na nivo koji je za čak 30 procenata niži od potreba domaćeg tržišta.
Ovi podaci potvrdjuju da ukrajinska kampanja dalekometnih udara na rusku energetiku više ne izaziva samo izolovane ili privremene poremećaje u snabdevanju, već da uspešno sprovodi sistematsko demontiranje kritične infrastrukture koja logistički napaja ratne operacije Moskve. Sposobnost Kijeva da kontinuirano neutrališe vitalne prerađivačke pogone u dubini ruske teritorije dovodi Kremlj u poziciju akutne nestašice goriva, prisiljavajući ga na kompenzacione uvozne aranžmane i stvarajući ozbiljne pritiske na unutrašnju ekonomsku i socijalnu stabilnost.
