Kristin Lagard, podnela je ostavku na mesto predsednice Evropske centralne banke (ECB), jedna je od najuticajnijih žena u svetskim finansijama. Tokom karijere bila je ministarka finansija Francuske i direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), a od novembra 2019. godine nalazila se na čelu institucije koja odlučuje o monetarnoj politici evrozone.
Kristin Lagard odlazi sa čela Evropske centralne banke pre isteka mandata
Lagard će funkciju predsednice ECB napustiti 7. februara 2027. godine, pre isteka mandata koji je trebalo da traje do oktobra iste godine. O njenom mogućem ranijem odlasku spekulisalo se mesecima, a kao jedna od mogućih narednih destinacija pominjao se Svetski ekonomski forum u Davosu.
Buran i zanimljiv život
Žena, koja važi za nekog ko drži svetske finansije u rukama, osim poslovne ima zanimljivu i životnu priču.
Pre svega, ona nije ekonomista nego advokat.
Rođena je 1. januara 1956. godine u Parizu u porodici akademika. Otac, Robert Laluet, bio je profesor engleskog jezika, dok je majka Nikol bila profesorka latinskog, grčkog i francuske književnosti.
Od advokature do vrha svetskih finansija
Profesionalnu karijeru započela je u oblasti prava, radeći sa međunarodnim kompanijama. Od 1999. do 2005. godine bila je na čelu čikaške kancelarije međunarodne advokatske firme „Bejker Makkenzi“, a potom je postala i predsednica njenog globalnog rukovodstva.
U francusku vladu ušla je 2005. godine, kada je postala ministarka spoljne trgovine. Kasnije je obavljala i funkciju ministarke poljoprivrede i ribarstva, a 2007. godine imenovana je za ministarku ekonomije i finansija Francuske. Na toj poziciji bila je do 2011. godine.
Prva žena na čelu MMF-a
Godine 2011. izabrana je za direktorku Međunarodnog monetarnog fonda, čime je postala prva žena na čelu te institucije. Na toj funkciji ostala je do 2019. godine, u periodu obeleženom posledicama globalne finansijske krize i dužničkim problemima pojedinih evropskih država.
Njen prelazak na čelo ECB 2019. godine bio je još jedan važan korak u karijeri. Postala je prva žena na čelu te institucije, koja ima ključnu ulogu u određivanju monetarne politike za zemlje koje koriste evro.
Zašto je važna njena funkcija u ECB?
Evropska centralna banka određuje ključne kamatne stope i sprovodi monetarnu politiku čiji je glavni cilj očuvanje stabilnosti cena u evrozoni. Njene odluke utiču na inflaciju, cenu kredita, uslove zaduživanja kompanija i građana, kao i na širu privrednu aktivnost.
Tokom Lagardinog mandata ECB se suočila sa snažnim inflatornim pritiscima, promenama kamatnih stopa i neizvesnim ekonomskim okolnostima. Zbog toga je izbor njenog naslednika važan za budući pravac monetarne politike u evrozoni.
Lagard je trebalo da ostane na čelu ECB do kraja oktobra 2027. godine, ali će njen odlazak u februaru otvoriti proces izbora novog predsednika jedne od najvažnijih finansijskih institucija u svetu.
Od malena ambiciozna
Od malena je imala velike ambicije. Bavila se sportom i kao tinejdžerka je bila deo reprezentacije Francuske u sinhronom plivanju.
Nakon očeve smrti, sa 17 godina, otišla je na jednogodišnje školovanje u Ameriku. Radila je kao pripravnica u Kongresu, bila je asistentkinja kongresmena Vilijama Koena, pomažući mu u razgovorima s frankofonim biračkim telom tokom afere Votergejt.
Potom je opet otišla u Francusku. Diplomirala je engleski, radno i socijalno pravo u Parizu i magistrirala na Institutu za političke nauke u Aix-en-Provenceu.
U SAD se vratila 1981. godine i pridružila se međunarodnoj advokatskoj kompaniji Baker & McKenzie, kao saradnica specijalizovana za rad, suzbijanje monopola, kao i spajanja i preuzimanja. Osamnaest godina kasnije postala je prva direktorka kompanije.
Godine 2005. postala je francuska ministarka trgovine, a tokom njenog mandata francuski izvoz je srušio sve rekorde. Dve godine kasnije došla je na mesto ministarke finansija, a osim što je bila prva žena imenovana na tu dužnost u Francuskoj, bila je ujedno prva žena na toj poziciji unutar G8, odnosno grupe industrijski najrazvijenijih i ekonomski najmoćnijih zemalja sveta, pisao je tportal.hr.
Najpopularnija osoba u Francuskoj
Jedna od najpopularnijih političarki francuske desnice 2009. godine se u anketi RTL-a i Le Parisiena našla na drugom mestu najpopularnijih osoba u Francuskoj.
Pre nego što je izabrana za direktorku MMF-a, još 2009. godine, The Financial Times proglasio najboljom ministarkom finansija u Evropi.
Pohvaljena je za ključnu ulogu koju je odigrala u aktivaciji mehanizma spašavanja i pomoći članicama evrozone koje su se našle u problemima 2010. godine, nakon čega su joj bila širom otvorena vrata reizbora za drugi mandat na celu MMF-a 2016. godine.
Zamenila Dominika Štros Kana nakon hapšenja
Upravo je smanjenje dužničke krize u evrozoni, posebno velikog paketa pomoći potrebnog Grčkoj, bio jedan od glavnih izazova za nju.
Na mesto izvršnog direktora te organizacije nasledila je takođe Francuza Dominika Štros Kana, koji je podneo ostavku nakon što je uhapšen zbog optužbi za pokušaj silovanja u Njujorku.
Posle niza uspeha uletele je u aferu, koja ju je zamalo koštala karijere - bio je to pravni spor vezan za slučaj Bernarda Tapieja.
Akterka velike afere
Tapi je bio u višegodišnjem sporu s bankom Credit Lyonnais, u kojoj vlasnički udeo ima i država. Francuski tajkun je tvrdio da je banka namerno smanjila vrednost proizvođača sportske opreme Adidas, koji je prodao 1993. godine.
Opstala iako je osuđena za nemar
Lagard je 2007. odlučila da preseče slučaj i naredila posebnom veću sudija da napravi arbitražu u tom slučaju. Godinu kasnije arbitraža je završila tako da su se Tapiejevi računi uvećali za 285 miliona evra isplaćenih za odštetu.
Odluka Lagard da ne ospori arbitražu rezultirala je osudom javnosti, a optuživali su je da je postupila tako jer je to bila zahvala Tapieju za podršku Nikolasu Sarkoziju tokom izbora.
Ona je pak opovrgavala ikakve nepravilnosti, a iako nije bilo naznaka da je u tom predmetu ostvarila ličnu korist, ispitivala ju je policija, koja je i pretresla njen pariški stan. Francuski tužioci su 2014. otvorili zvaničnu istragu protiv Lagarde zbog nemara.
Osuđena ali ne i kažnjena
Nakon što je proglašena krivom godinu i dva dana kasnije, ali bez kazne, njen advokat je poručio da će ona razmotriti žalbu, ali je očigledno procenila da je bolje da se sve to zaboravi.
Osim slučaja Tapi, Lagarde je izazvala čuđenje javnosti januara 2015. godine, kada je povodom smrti saudijskog kralja Abdulaha rekla kako je 'on bio snažan zagovornik ženskih prava'. Naime, samo nedelju dana pre njegove smrti jednoj Burmanki je u Saudijskoj Arabiji javno odsečena glava.
Da i u privatnom životu drži sve konce u rukama, kao i u poslovnom, vidi se i po tome što strogo vodi računa o sebi.
Voli sport
Ne samo da je modna ikona i uzor u odevanju mnogim ženama jer je, kako kažu, "veoma šik", ona je, naime, vegetarijanka, pazi na zdravlje, redovno vežba u teretani, vozi bicikl i pliva, retko pije alkohol, redovno odlazi u teretanu, vozi bicikl i pliva i nema dlake na jeziku.
Autor: D.B.
