Prof. dr Milan Krajnc je psiholog sistemskih rizika i kriznog odlučivanja, specijalista za otkrivanje bezbednosnih rizika i profilisanje, objavio je novi autorski tekt koji prenosimo u celosti
Tu rečenicu sam čuo na radiju, u izveštaju o pretnjama bombama u avionima u Evropi. Prošla me je jeza. Iz tog izveštaja poneo sam utisak da je na građanima da se priviknu, dok je pitanje šta nadležni mogu da urade ostalo u drugom planu.
U Evropu sam se vratio i zbog osećaja sigurnosti. Znam da potpuna sigurnost ne postoji. Ipak, kada čujem da je nekom avionu upućena pretnja, želim da znam ko ju je procenio, šta je preduzeto i da li je upozorenje na vreme stiglo do svih koji su morali da ga dobiju. Od medija očekujem da ta pitanja postave i sutradan, kada putnici nastave put, a vest nestane sa naslovnih strana.
Kako se privikavamo na opasnost
U radu sa krizama naučio sam da obratim pažnju na ono što se događa posle prvog uzbunenja. Prva pretnja nas potrese. Kad se slične vesti ponove, počnemo da ih slušamo s manje pažnje. Ta reakcija je razumljiva. Ljudi moraju da nastave da žive, rade i putuju. Problem nastaje kada s vremenom počnu manje da očekuju i od institucija koje treba da ih štite.
Čak i lažna dojava može da prizemlji avion, poremeti saobraćaj i unese strah među putnike. Ako se slične pretnje pojave u više država, službe moraju brzo da utvrde postoji li među njima veza. To zahteva razmenu informacija preko granica, uz oprez da se o počiniocima i motivima govori tek kada za to postoje dokazi.
Zašto je Evropi potrebna Amerika
Evropska unija već ima zajedničke standarde za zaštitu civilnog vazduhoplovstva, uključujući pregled putnika i prtljaga, kontrolu pristupa aerodromima i bezbednosne provere aviona. Od evropskih vlada očekujem da pokažu kako ti standardi funkcionišu pod pritiskom i šta su promenile kada je odgovor zakazao.
Zato se zalažem za snažnije bezbednosno partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama. Vrednost transatlantskog savezništva vidi se u tome koliko brzo službe mogu da podele upozorenje, uporede procene i uvežbaju odgovor pre nego što do krize dođe. NATO u borbi protiv terorizma već radi na zajedničkoj proceni pretnji i jačanju sposobnosti saveznika da odgovore. Evropa treba da ulaže u sopstvene kapacitete i da sa Vašingtonom unapred dogovara kako će ih koristiti kada pretnja pređe granice jedne države.
Od Evropske unije očekujem i da pri donošenju
spoljnopolitičkih odluka objasni kakve posledice po bezbednost svojih građana predviđa, kako ih je procenila i šta namerava da preduzme. Građani mogu da prihvate da rizik postoji. Njihovo poverenje zavisi od toga da li institucije umeju da objasne kako ga smanjuju.
Kad sledeći put čujem da će Evropa morati da se navikne, želim da čujem i odgovor na jedno pitanje. Šta ste uradili od prethodne dojave da bi putnici danas bili sigurniji?
Autor: Milan Krajnc
