Viktor M. Svini, licencirani pogrebnik i direktor jednog pogrebnog preduzeća, podelio je svoja zapažanja nakon godina rada sa umirućima i njihovim porodicama.
Bez obzira na to koliko mislimo da razumemo šta je istinski važno u životu, iskustva ljudi koji se nalaze pred njegovim krajem često nas podsete na ono najbitnije - ono što u svakodnevnoj trci često zaboravimo.
Iskustva pogrebnika govore više nego što mislimo
Viktor M. Svini, licencirani pogrebnik i direktor jednog pogrebnog preduzeća, u razgovoru za LADbible podelio je svoja zapažanja nakon godina rada sa umirućima i njihovim porodicama. Kako kaže, mnogi su mu donosili svoje unapred pripremljene nekrologe, u kojima su detaljno navodili akademska zvanja, poslovne titule i profesionalne uspehe.
Međutim, kada bi razgovarao sa članovima njihovih porodica, uočio je nešto zabrinjavajuće:
- Znali su samo osnovne činjenice o pokojniku, ali retko kada su zaista poznavali tu osobu na dubljem nivou, ispričao je Svini.
Najmirniji su oni koji su voleli i bili voljeni
Oni koji su, prema njegovim rečima, u miru odlazili, uglavnom su delili istu misao:
- Kažu da su vreme proveli dobro i da su ga proveli sa ljudima koje vole.
Foto: Pixabay.com
Ta jednostavna istina, kaže on, na kraju ima daleko veću težinu od bilo kog poslovnog uspeha.
Ispovesti sa samrtne postelje
Slično mišljenje podelila je i jedna palijativna sestra, koja je 2024. godine pisala o emotivnim fazama kroz koje ljudi prolaze kada se suoče sa krajem. Strah, tuga, poricanje, kajanje – sve su to normalne reakcije. Ipak, ona tvrdi da svi, bez obzira na početne emocije, na kraju pronađu svoj unutrašnji mir.
Ali jedno priznanje čula je iznova i iznova:
- Gotovo svi su žalili što nisu imali hrabrosti da žive autentičan život, onakav kakav su zaista želeli, umesto onog koji su drugi očekivali od njih.
Najčešća kajanja: posao umesto porodice, tišina umesto istine
Među najčešćim žaljenjima koje su iznosili, izdvajaju se sledeća:
Što su previše vremena posvetili poslu, a premalo porodici.
Što nisu iskreno izražavali svoja osećanja.
Što su dopustili da važna prijateljstva izblede.
Ove misli, koje se ponavljaju iznova kroz iskustva različitih ljudi i zemalja, jasno ukazuju na to da je ono što najviše nedostaje pred kraj – povezanost sa drugima.
- Ako ne želite da žalite, provedite svoje vreme sa ljudima koje volite dok su još živi, zaključio je pogrebnik.
Iako ova rečenica može zvučati kao nešto što svi znamo, retko ko je zaista živi. Jer kada dođe trenutak da pogledamo unazad, titule i priznanja blede, a ostaju samo odnosi – koliko smo voleli, koliko smo bili voljeni i koliko smo zaista bili prisutni.
Autor: Marija Radić
