'Ruski' plan za Ukrajinu pretrpeo suštinske izmene, Evropa insistira da se pita o sopstvenoj bezbednosti - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Nakon velike bure koju je podigao prvobitni nacrt mirovnog predloga za Ukrajinu, koji je pre bio izraz želja zvaničnog Kremlja nego predlog američkih posrednika, došlo je do suštinskih promena koje su prvobitnih 28 tačaka svele na 19 koje su prihvatljive za Ukrajinu i Evropsku uniju. Nakon intenzivnih razgovora u Ženevi između Amerikanaca, Ukrajinaca i predstavnika Evropske unije američke i ukrajinske vlasti potvrdile su da budući sporazum za okončanje sukoba sa Rusijom "treba u potpunosti da poštuje suverenitet Ukrajine". Bela kuća je pozdravila razgovore u Švajcarskoj, kojima je prisustvovao državni sekretar Marko Rubio, što je predstavljeno kao "značajan korak napred" ka mirovnom rešenju u ratom razorenoj Ukrajini.

Ženevski razgovori su zasnovani na planu američkog predsednika Donalda Trampa od 28 tačaka za okončanje sukoba započetog ruskom invazijom 24. februara 2022. godine. "Razgovori su bili konstruktivni, usmereni ka ciljevima, uz zajedničku posvećenost postizanju pravednog i trajnog mira", navela je Bela kuća u saopštenju sa ukrajinskom delegacijom prisutnom u Ženevi. Obe strane su "potvrdile da svaki budući sporazum treba u potpunosti da poštuje suverenitet Ukrajine", navodi se u saopštenju i dodaje da su posle razgovora SAD i Ukrajina "izradile novu verziju mirovnog okvira".

Zvaničnik SAD rekao je za CBS News da je ukrajinska vlada „pristala na mirovni sporazum“ koji je posredovala Trampova administracija kako bi se zaustavio skoro četvorogodišnji napad Rusije. Da su delegacije SAD i Ukrajine postigle zajednički dogovor o osnovnim uslovima sporazuma, potvrdio je i ukrajinski savetnik za nacionalnu bezbednost Rustem Umerov u objavi na društvenim mrežama. Zvaničnik SAD rekao je za CBS News da je ukrajinska vlada „pristala na mirovni sporazum“ koji je posredovala Trampova administracija kako bi se zaustavio skoro četvorogodišnji napad Rusije. Američki zvaničnik i ukrajinski savetnik za nacionalnu bezbednost Rustem Umerov rekli su da je postignut zajednički dogovor o predlogu, dok detalji tek treba da se razrade, prenosi CBS News. Umerov je na društvenim mrežama objavio da Ukrajina "ceni produktivne i konstruktivne sastanke održane u Ženevi između ukrajinske i američke delegacije, kao i uporne napore predsednika Trampa da okonča rat".

Dok su pregovori u Ženevi još pripremani, u javnost je procurio razgovor specijalnog izaslanika američkog predsednika Stiva Vitkofa koji je savetovao savetnika ruskog predsednika Jurija Ušakova na koji način da Vladimir Putin razgovara sa Donaldom Trampom kako bi ga odobrovoljio. To je otkrio audio razgovor čiji je transkript objavio Blumberg. U razgovoru koji je procurio, dvojica muškaraca pričaju o okončanju rata, pri čemu Ušakov pita da li bi bilo korisno da razgovaraju njihovi šefovi - Putin i Tramp. Navodi se da Vitkof odgovara da bi "to bilo korisno", a zatim predlaže kako da se organizuje taj poziv. "Samo ponovite da čestitate predsedniku (Trampu) na tom postignuću... da ga poštujete kao čoveka mira i da vam je zaista drago što ste videli da se to dogodilo. Mislim da će na osnovu toga poziv biti veoma dobar", rekao je izaslanik američkog predsednika Trampa Stiv Vitkof. Putinov savetnik Jurija Ušakov nije direktno demantovao razgovor, već je najavio da će sa Vitkofom razgovarati o tome ko je to dao novinarima. "Ja mislim da bi se omeli, teško da su to učinili da bi se poboljšali, odnosi koji se sada grade. A to nije lako, ali se grade kroz takve kontakte, uključujući preko telefona. Što se Vitkofa tiče mogu da kažem da je postignut preliminarni dogovor da on poseti Moskvu sledeće nedelje zajedno sa drugima predstavnicima uključenim u ukrajinska pitanja", rekao je Ušakov. Pavel Zurubin pitao je Ušakova da li je procureli razgovor lažiran ili se zaista poziv desio, što je on i potvrdio jer kako kaže, "sa Vitkofom često razgovaram, ali ti su pozivi poverljivi i ja ih ne komentarišem".

Gotovo istovremeno evropski lideri su uputili snažne poruke podrške Ukrajini i poštovanju međunarodnog prava koje bi morao da uvaži svaki mirovni sporazum o Ukrajini. Nemački kancelar Fridrih Merc je poručio da će Evropa morati da odobri svaki aspekt koji utiče na njihovu bezbednost u budućem sporazumu kojim se okončava rat u Ukrajini. "Važno nam je da mirovni plan za Ukrajinu ne može biti uspostavljen bez našeg dogovora o pitanjima koja utiču na evropske interese i evropski suverenitet", rekao je Merc na marginama samita EU-Afrika u glavnom gradu Angole. On je ocenio da ne očekuje proboj tokom ove nedelje u pregovorima o mirovnom planu za Ukrajinu, insistirajući da Rusija treba da bude uključena u razgovore. "Rusija treba da bude za pregovaračkim stolom. Ako se to desi, svaki napor će biti opravdan, a ako ne, napori će morati da se udvostruče. To je naporan proces, ne očekujem proboj ove nedelje", dodao je Merc.

Evropska unija je takođe izrazila zadovoljstvo zbog napretka u pregovorima oko mirovnog plana za Ukrajinu, rekli su predstavnici EU institucija nakon vanrednog sastanka Evropskog saveta. “Sastanak u Ženevi između SAD, Ukrajine, EU institucija i predstavnika EU označio je značajan napredak. Razgovori su bili konstruktivni i postignut je napredak oko nekoliko tema”, rekao je predsednik EU Saveta Antonio Košta. On je rekao da je ostalo “svega nekoliko pitanja koja je potrebno rešiti”, dodajući da je pravac razgovora “pozitivan”, ali nije govorio o detaljima. Iako je pohvalio rad timova SAD i Ukrajine, Košta nije krio zadovoljstvo ulogom EU u pregovorima o trajnom miru u Ukrajini. “Jasno je da pitanja koja se tiču direktno EU, kao što su sankcije, proširenje ili zamrznuta sredstva, zahtevaju punu uključenost i odlučivanje EU. Spremni smo da nastavimo da podržavamo ovaj proces, radeći zajedno i u pažljivoj koordinaciji sa Ukrajinom, SAD i NATO, kao partneri koje ujedinjuje zajednički cilj – zaustaviti rat, zaustaviti ubijanje ljudi i zaustaviti agresiju protiv Ukrajine i osigurati pravedan i trajan mir za građane Ukrajine", naglasio je Košta. S druge strane iz Kremlja poručuju da je evropski kontrapredlog američkom planu od 28 tačaka "potpuno nekonstruktivan i neprihvatljiv za Moskvu”. Savetnik ruskog predsednika za spoljnu politiku Jurij Ušakov rekao je da aspekti prvobitnog američkog plana od 28 tačaka više odgovaraju Rusiji, iako neka pitanja zahtevaju detaljnije razgovore.

Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je posle videokonferencije takozvane "koalicije voljnih" koja okuplja oko 30, uglavnom evropskih zemalja da su oni spremni da pruže "bezbednosne garancije" Kijevu, ako se zaključi primirje ili postigne mirovni sporazum sa Moskvom. On je rekao da je pokrenut rad sa SAD i NATO-om o nadzoru poštovanja budućeg primirja i dodao da je potrebno da postoje "bezbednosne garancije" kao i da je potrebno da postoji jaka ukrajinska vojska. On je poručio da "konačno postoji šansa da se ostvari pravi napredak ka dobrom miru" između Ukrajine i Rusije. "Ali apsolutan uslov za dobar mir je niz vrlo snažnih bezbednosnih garancija, i ne samo garancija na papiru". Makron je rekao da će biti pokrenuta radna grupa "snaga za davanje uveravanja", koja treba da učvrsti ukrajinsku vojsku ako se postigne rusko-ukrajinski sporazum. Radnu grupu će voditi Francuska i Britanija, sa bliskom saradnjom sa Turskom koja igra ključnu ulogu na pomorskom planu, i prvi put uz učešće SAD-a dodao je on. Državni sekretar SAD Marko Rubio prisustvovao je video konferenciji "koalicije voljnih".

Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je da su neophodne dodatne sankcije Rusiji. Ona je nakon razgovora sa ministrima spoljnih poslova EU rekla da je važno da EU nastavi da podržava Ukrajinu i vrši pritisak na Rusiju. "Moramo imati na umu da postoje jedan agresor i jedna žrtva. Potpuni i bezuslovni prekid vatre mora biti prvi korak... ali trenutno ne vidimo nikakve naznake da je Rusija spremna za prekid vatre. Rusija ne zaustavlja svoju vojnu mašineriju, naprotiv. Tek treba da pređemo iz stanja u kojem se Rusija pretvara da pregovara, u stanje u kojem Rusija mora da pregovara. Dolazimo do toga", rekla je Kalas. Ona je dodala da ruski predsednik Vladimir Putin ne može da ostvari svoje ciljeve na bojnom polju i da će zato do toga pokušati da dođe pregovorima. Kalas je rekla da je verovanje da Ukrajina gubi lažno i da mirovni sporazum mora da uključuje ustupke sa ruske strane.

I dok se naizgled čini da mirovni razgovori kako tako napreduju, EU ne odustaje od svoje odbrambene inicijative čiji je cilj da se predupredi bilo kakav pokušaj Rusije u budućnosti da izvrši napad na neku članicu EU ili NATO. Evropski parlament u utorak je dao zeleno svetlo za prvi evropski odbrambeni program EDIP, koji evrozastupnici i Evropska komisija smatraju skromnim, ali i dobrim prvim korakom prema jačanju evropske obrambene industrije. „U ovom istorijskom trenutku, kad se čini da se sve oko nas raspada, postavlja nam se jednostavno pitanje – možemo li verovati Donaldu Trampu i Džej Di Vensu da će nas braniti od Vladimira Putina”, upitao je na početku rasprave o EDIP-u jedan od dvojice izvestilaca EP za taj program Rafael Gluksman iz redova socijalista i demokrata (S&D). EDIP, skraćenica za Evropski odbrambeni program (European defense industry programme), dogovor koji je postignut nakon godinu i po dana pregovora EP i Saveta EU, predviđa 1,5 milijardi evra podrške evropskoj odbrambenoj industriji. Njime se želi da olakša zajednička nabavka, pojača proizvodni kapaciteti i obezbediti snabdevanje potrebnom tehnologijom. EDIP predviđa i saradnju sa ukrajinskom vojnom industrijom.

Predsednik Poljske Karol Navrocki poručio je na predavanju na Karlovom univerzitetu u Pragu da istorija uči da Rusija, koja je po njegovoj oceni glavni neprijatelj Evrope i država je koja ne poštuje dogovorene i potpisane sporazume, ne samo da može da se obuzda nego i da se pobedi. "Istorija nam je pokazala da Rusija, bilo carska, bilo boljševička, bilo sovjetska, može ne samo da sa zaustavi već i pobedi. Svaki put kada je pobeđena to je donosilo talas političkih promena", kazao je Navrocki pomenuvši ratove iz XIX i XX veka zaključno sa sovjetskim porazom u Avganistanu. Poljski predsednik izrazio je nadu da će Ukrajina uspeti da se izbori sa svoja dva glavna neprijatelja - sa Rusijom, ali i sa svojim unutrašnjim neprijateljem, a to je korupcija. "Spoljašnji izazovi su egzistencijalni - preporođeni ruski neoimperijalizam. Unutrašnji izazovi nisu tako očigledni", kazao je Navrocki o glavnim pretnjama za Poljsku i Evropu.

Predsednik Poljske Navrocki demonstrativno je otkazao planirani susret sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, zbog toga što se ovaj u petak sreo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, tako da u Mađarsku Navrocki putuje samo na samit predsednika Višegradske grupe, 3. decembra u Estergomu. "Predsednik Karol Navrocki dosledno se zalaže za traženje mirnog rešenja rata u Ukrajini koji je izazvala Ruska Federacija. Bezbednost Evrope zavisi od solidarnog delovanja, takođe i u oblasti energetike. Zbog posete premijera Viktora Orbana Moskvi i njenog konteksta predsednik Karol Navrocki odlučio je da ograniči program svoje posete Mađarskoj isključivo na samit predsednika Višegradske grupe", saopštio je savetnik Navrockog Marćin Pšidač. Novi poljski predsednik planirao je da posle samita predsednika Mađarske, Slovačke, Češke i Poljske u sredu nastavi u četvrtak državnu posetu Mađarskoj tokom koje je planiran i susret sa premijerom Orbanom.

U glavnom gradu SAD Vašingtonu, u blizini Bele kuće, dogodila se pucnjava u kojoj je jedna pripadnica američke Nacionalne garde ubijena dok je drugi pripadnik ove jedinice teško ranjen. U televizijskom obraćanju američki predsednik Donald Tramp je rekao da je preminula 20-godišnja Sara Bekstorm iz Zapadne Virdžinije, pripadnica nacionalne garde, teško povređena u tom napadu. Ranjeni pripadnik Nacionalne garde 24-godišnji Endrju Vulf, u teškom je stanju i bori se za život, rekao je Tramp. Za teško ranjavanje dvoje pripadnika Nacionalne garde Zapadne Virdžinije u Vašingtonu, osumnjičen je državljanin Avganistana koji je u domovini radio za američku obaveštajnu službu CIA i emigrirao u SAD 2021. godine, objavili su zvaničnici SAD. Pre nego što je emigrirao iz Avganistana, osumnjičeni 29-godišnji Rahmanulah Lakanval je radio u specijalnoj jedinici avganistanske vojske, koju je podržavala CIA, rekao je za AP njegov neimenovani rođak. Protiv Lakanvala su podignute optužnice za pokušaj ubistva i posedovanje oružja tokom nasilnog krivičnog dela.

Nakon incidenta predsednik Tramp je objavio da su SAD obustavile obradu imigracionih zahteva za Avganistance. On je poručio da napadač mora da "plati najveću moguću cenu" i pozvao je na ponovno ispitivanje svih Avganistanaca koji su ušli u SAD tokom Bajdenove administracije. Organizacija "AfganEvak" saopštila je da avganistanski saveznički kadrovi prolaze kroz rigorozne bezbednosne provere i da "izolovani nasilni čin jedne osobe ne može da definiše celu zajednicu". Nakon Trampove objave Služba za državljanstvo i imigraciju SAD obustavila je obradu svih imigracionih zahteva vezanih za avganistanske državljane dok se ne sprovede dodatna revizija bezbednosnih procedura.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp razgovarao je prošle nedelje telefonom s predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom o mogućem sastanku u SAD, objavio je Njujork tajms (NYT) pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom. Razgovor je, prema izvorima, održan krajem prošle nedelje i uključivao je i američkog državnog sekretara Marka Rubija. Kako navodi NYT, diskutovano je o mogućem sastanku dvojice lidera u SAD, ali trenutno ne postoje planovi za njegovo održavanje. Razgovor s Madurom dogodio se nekoliko dana pre nego što će stupiti na snagu odluka Stejt departmenta da ga proglasi vođom strane terorističke organizacije "Kartel del Soles". U oktobru je Njujork tajms pisao da je Maduro ponudio SAD-u udeo u naftnim poljima Venecuele i druge pogodnosti za američke kompanije kako bi se smirile tenzije, ali su razgovori prekinuti jer je Maduro želeo da ostane na vlasti.

Međutim, nakon pokušaja smanjenja napetosti, došlo je do daljeg zaoštravanja situacije što signailizira da tokom razgovora nije postignut nikakav dogovor. Tramp je u petak saopštio da će vazdušni prostor iznad i oko Venecuele biti u potpunosti zatvoren. "Poruka svim avio-kompanijama, pilotima, dilerima droge i trgovcima ljudima: molim vas da uzmete u obzir potpuno zatvaranje vazdušnog prostora iznad i oko Venecuele", objavio je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social. Trampova administracija namerava da uvede nove mere u borbi protiv narko-trgovine. Ranije su nadležne američke službe upozorile avio-kompanije na "potencijalno opasnu situaciju" prilikom preleta Venecuele zbog "pogoršanja bezbednosne situacije i pojačane vojne aktivnosti u ili oko te zemlje''. Do sada su se američke snage u regionu fokusirale na pomorske akcije protiv droge, a od septembra je izveden najmanje 21 američki napad na brodove za koje se sumnja da prevoze drogu preko Kariba i Pacifika uz najmanje 83 ubijenih, preneo je ranije Rojters.

Donald Tramp je objavio da je poništio sve uredbe i dokumente koje je potpisao njegov prethodnik na funkciji, demokrata Džozef Bajden, jer je za potpisivanje koristio mašinu za potpisivanje. Kakve su pravne posledice Trampove odluke za sada nije jasno. "Svaki dokument koji je potpisao Pospani Džo koristeći mašinu za potpisivanje, što je njih oko 92 odsto, ovim se poništava i nema dalje ni pravnu snagu ni dejstvo“, napisao je republikanski predsednik na svojoj platformi Trut soušl. Međutim, postavlja se pitanje pravnih implikacija Trampove odluke. Posebno je nejasno da li predsednik uopšte ima moć da poništava uredbe i dokumenta koje je potpisao njegov prethodnik. Sporno je i da li korišćenje mašine za potpisivanje, poznate kao automatska olovka, predstavlja osnov za poništenje.

U Ukrajini se dogodio veliki politički potres nako što je šef kabineta predsednika Volodimira Zelenskog dao otkaz zbog korupcijskog skandala. Zelenski je u petak objavio da je šef njegovog kabineta Andrij Jermak podneo ostavku zbog korupcijskog skandala. Ukrajinske vlasti za borbu protiv korupcije u petak ujutro izvršile su pretres u Jermakovom domu. Jermak je na platformi Telegram potvrdio da se pretres odvija u njegovoj kući i da u potpunosti sarađuje s vlastima. U zajedničkom saopštenju, Ukrajinski ured za borbu protiv korupcije (NABU) i Specijalizovano antikorupcijsko tužilaštvo (SAPO) saopštili su da su pretresi „odobreni“ i povezani sa nepreciziranom istragom. NABU i SAPO su ranije u novembru otkrili veliku korupcijsku aferu vrednu 100 miliona dolara u državnoj kompaniji za atomsku energiju, u koju su bili umešani bivši visoki zvaničnici i bivši poslovni partner ukrajinskog predsednika. Jermak tada nije bio imenovan kao osumnjičeni u istrazi, ali su opozicioni poslanici i neki članovi vladajuće stranke pozvali na njegovu ostavku usred najteže političke krize u Ukrajini od početka rata.

Predsednik Tajvana Lai Čing-te je objavio specijalni budžet od 40 milijardi dolara za nabavku oružja, koji uključuje i izgradnju sistema protivvazdušne odbrane sa visokim kapacitetima detekcije i presretanja, nazvan Tajvanska kupola, u vreme kada SAD vrše pritisak na ostrvo da poveća svoju potrošnju na odbranu. Budžet će biti raspoređen na osam godina od 2026-2022. i usledio je pošto je Lai već obećao da će povećati vojnu potrošnju ostrva na pet odsto BDP-a u okviru njegove strategije prema kineskim pretnjama invazijom. "Kineske pretnje Tajvanu i indo-pacifičkom regionu eskaliraju. Nedavno su se razne vrste vojnih upada, pomorskih sivih zona i kampanja dezinformacije događala u Japanu, na Filipinima i oko Tajvanskog moreuza izazivajući veliku nelagodu i uznemirenost svih strana u regionu", rekao je on i dodao da "Tajvan kao najvažniji i najkritičniji deo ostrvskog lanca, mora da pokaže svoju rešenost o preuzimanju veće odgovornosti za svoju odbranu".

U velikom požaru koji je zahvatio nekoliko solitera u Hongkongu najmanje 146 ljudi je smrtno stradalo, prenosi BBC. Vlasti navode da je 79 osoba povređeno, od kojih je više od 50 u bolnici, dok se skoro 300 osoba vodi kao nestalo. Među hospitalizovanima je 12 osoba u kritičnom stanju, a 28 u veoma ozbiljnom, prenosi BBC. Među mrtvim osobama, njih 89 još nije identifikovano, rekao je on. Preliminarna istraga pokazala je da je lako zapaljivi stiropor postavljen preko prozora liftova na svakom spratu ubrzao širenje vatre kroz hodnike i stanove. Vlasti navode da ni mrežasta zaštita, ni limovi na spoljnim delovima zgrade, nisu ispunjavali protivpožarne standarde, pa su zbog sumnje na ubistvo iz nehata uhapšene tri osobe - dva direktora i konsultant izvođača radova zaduženog za renoviranje.

Rusija je zabranila rad organizaciji Hjuman rajts voč (Human Rights Watch - HRW) stavivši je na spisak "nepoželjnih organizacija". Ova odluka znači da HRW mora da obustavi rad u Rusiji kao i da njihovi saradnici ili simpatizeri mogu biti krivično gonjeni. Na listi "nepoželjnih organizacija" u Rusiji je više od 275 organizacija, među kojima su i Radio Slobodna Evropa, istraživački centar Četam Haus, antikorupcijska grupa Transparensi Internešnl i organizacija za zaštitu životne sredine WWF. Osnovana 1978. godine, organizacija HRW prati i istražuje kršenja ljudskih prava u zemljama širom sveta. Takođe otvoreno se protivi ruskoj invaziji na Ukrajinu i nedavno je objavila istragu o tome kako ruske snage koriste dronove za namerno ranjavanje i ubijanje civila koji žive u Hersonskoj oblasti Ukrajine.

Ruski državni regulator za komunikacije takođe je zapretio da će potpuno blokirati WhatsApp ako ne bude poštovao ruske zakone, preneli su novinski agencijski izveštaji, navodi Rojters. U avgustu je Rusija počela da ograničava neke pozive putem WhatsApp-a, koji je u vlasništvu kompanije Meta Platforms, kao i putem Telegrama, optužujući ove strane platforme da odbijaju da podele informacije sa organima za sprovođenje zakona u slučajevima prevare i terorizma. U petak je nadzorni organ Roskomnadzor ponovo optužio WhatsApp da ne ispunjava ruske zahteve koji su namenjeni sprečavanju i suzbijanju kriminala. WhatsApp je optužio Moskvu da pokušava da onemogući milionima Rusa pristup bezbednoj komunikaciji.