Reč „hrom“ potiče od grčke reči za boju („hroma“), što odražava šarenu prirodu jedinjenja hroma, kao i svu raskoš njegovih pigmenata. Koristi se kao boja za slike još od antike, a zvanično je pronađen u XVIII veku, kada je francuski hemičar Luj Nikola Voklen uspeo da izoluje hrom pečenjem uzoraka rude krokoita u svojoj pećnici. Kasnije je pronašao tragove hroma i u dragom kamenju. Od tada, hrom je postao uobičajen i široko korišćen metal.

Hrom u ljudskom organizmu

Hrom je važan mineral koji se u ljudskom organizmu nalazi u malim količinama. Pomaže metabolizam glukoze, reguliše nivo insulina i održava zdrav nivo holesterola i drugih masti u krvi. Ovaj esencijalni mikroelement ljudski organizam se ne proizvodi sam, te se mora uneti hranom.

Današnji način ishrane podrazumeva malo svežih namirnica, dok prednjači prerađena hrana i šećeri- pa nije ni čudo što većina populacije pati od nedostatka brojnih vitamina i minerala, među kojima je i hrom. Da šteta bude veća, konzumiranje procesuiranog šećera stimuliše potrošnju ovog izuzetno bitnog minerala iz našeg tela.

Možemo zaključiti da deficit hroma isključivo zavisi od naše ishrane na dnevnom nivou. Dobra vest je da se hrom može uzimati i u dodatnom obliku, pri čemu je najefikasniji hrom pikolinat.

Kako deluje hrom pikolinat?

Pre svega, ovaj suplement može pomoći u regulaciji nivoa šećera jer ga snižava, kao i trigliceride, holesterol i masti uopšte. On ujedno i povećava efikasnosti insulina, te smanjuje rizik od nastajanja šećerne bolesti (diabetes melitus). Koristi se kao dodatak postojećoj terapiji dijabetesa uz klasične lekove i insulin. Hrom takođe sprečava visoki krvni pritisak i održava zdravlje kardiovaskularnog sistema. Važan je za oči jer smanjuje rizik od pojave katarakte!

Hrom i mršavljenje

Hrom igra veoma važnu ulogu u naporima da se dostigne idealna telesna težina. On kontroliše osećaj gladi, te smanjuje apetit jer pruža osećaj sitosti, dok ujedno povećava energiju i izdržljivost. Ima i jedno svojstvo koje će sve sladokusce koji muku muče sa kilogramima jako obradovati: hrom pomaže u savladavanju žudnje za slatkišima! Pozitivno utiče i na povećanje čiste mišićne mase, bez masnih depoa – pa se preporučuje aktivnim sportistima.

Zbog izuzetnih svojstava kada se udruže, tokom dijete preporučuje se uzimanje preparata hroma i selena kao dodataka ishrani.

Koji su simptomi nedostatka hroma u telu?

Hrom se relativno teško apsorbuje, pa manjak hroma predstavlja problem mnogim ljudima koji ne održavaju zdravu ishranu. Simptona koji mogu ukazati na nedostatak hroma su anksioznost, umor, problemi sa metabolizmom šećera u krvi, izmenjen metabolizam holesterola, ateroskleroza, krhke kosti sklone povredama, loše zdravlje kože, niska koncentracija i loša memorija, pogoršanje zdravlja očiju, kao i promene u apetitu i težini.

Samo nabrajanjem ovih simptoma jasno vam je koliko važnu ulogu hrom igra u našem organizmu.

Dnevna doza hroma

Preporučeni dnevni unos hroma je 25 mg. Od namirnica u kojima se može naći hrom su brokoli, ćureće grudi, crveno vino, zeleni pasulj, krompir… Dakle, već sama ishrana koja podrazumeva nemasno meso, žitarice i povrće može obezbediti potrebnu ravnotežu.

Suplementi hroma se preporučuju dijabetičarima, sportistima, osobama koje žele da smršaju, osobama pod stresom. Najbolje se apsorbuje uz dodatak vitamina C i niacina (vitamin B3).

Osobe koje imaju povišene vrednosti holesterola, triglicerida, šećera, boluju od hipertenzije i gojazne su, obično pate od metaboličkog sindroma. Njima se posebno savetuje preparat Arteroprotect Metabolic, koji u svom sastavu ima monakolin K, vitamin K2, glukomanan, kao vitamine B1 I C. Arteroprotect Metabolic predstavlja dvostruko rešenje za metabolički sindrom: dvostruko deluje na holesterol (smanjenjem apsorpcije i inhibicijom sinteze holesterola), reguliše glikemiju, reguliše osećaj sitosti i smanjuje telesnu težinu.

Autor: M.M.