Progovorila o najbolnijem životnom periodu.
Pevačica narodne muzike i bivša učesnica ''Zadruge'' Zorica Marković oduvek je bila veseljak, boem, žena koja voli kafanu, ali i veliki radoholik. Sve to uticalo je na njeno zdravstveno stanje, pa je krajem 2007. godine doživela težak infarkt. Morala je hitno na operaciju, kako bi joj lekari ugradili bajpas. Odlučila je da prekine karijeru i posveti se nekim dugim stvarima, zbog čega su mnogi komentarisali da je propala.
- Pa nije lako, muzika je moj život. To je bio jedini san koji sam ostvarila. Malo je genetika doprinela, malo taj ludački rad. Prosto sam se preforsirala, malo su me i lekari ispustili, ali dobro. Desilo se to što se desilo, dva minuta me je delilo do konačne smrti i to baš na svadbi u Požarevcu, ali ja kažem da nema smrti bez suđenog dana. Da sam ja živela tako kao što pričaju zle duše, meni sigurno Bog ne bi dao još jednu šansu - kaže Zorica i objašnjava zbog čega je odlučila da se povuče sa estrade.
Foto: TV Pink Printscreen
- Ja sam se povukla sa estrade - pod broj jedan - zato što mi se slučajno desilo ugostiteljstvo, iako nisam imala nameru to je nekako tada krenulo, čak i bolje nego što sam u nekoliko godina unazad zarađivala od pevanja. Već su počeli neki drugi pravci i stilovi u muzici, ali ja, prosto, nisam to - kaže Zorica.
Najbolniji period u njenom životu jeste smrt majke za koju je bila jako vezana. Dok je govorila o mami, Zorica je zaplakala. Kaže, prvi put tokom intervjua.
- Ona je imala jako težak život. Mislim, kada bi neko preslikao njen život na filmsko platno, ona bi dobila sve nagrade. Ona je imala baš težak život... Prvo što je nas petoro odgajila u jako teškim uslovima, mučila se. Otac je bio jako veliki švaler, ona je čak i njegove švalerke dočekala dostojanstveno, onako, kao dama - kaže Zorica i dodaje da je uvek bila uz majku.
Foto: TV Pink Printscreen
- Znala sam svaku njenu muku i njen bol i njen teret koji je nosila. Kada su mu javili, to je bio dan pre Ilijinog rođendana, 7. decembar, zazvonio je telefon i ja sam se probudila u Urgentnom centru. Onda sam smogla snage da odem da je vidim.... Kada sam je videla, opet sam pala u nesvest.
Bez obzira što je žena koja je u javnosti izgradila kao jaka i borbena, Zorica je čovek od krvi i mesa i često pusti suzu.
- Vrlo često, ali da niko ne vidi. Smrti se ne bojim, ali imam nekako utisak da ću večito ostati željna i Dejana i Ilije. Ko nije roditelj on to ne može da shvati, oni će meni uvek biti velika podrška u životu. Imam utisak i da živim nekako hiljadu godina da će mi biti malo njih - kroz suze je rekla Zorica.
Autor: M.K.
