JEZIVA ISPOVEST IZ HRVATSKIH LOGORA: 'Isekli su mi nos, srpskoj deci su drobili testise kako se više ne bi razmnožavali!'

Ustaše su mi nos isekle. Brat je odsečeni komad prilepio krpom. Nos je u prljave rite uvio da zaustavi krvarenje. Bajonetima su mi butine bušili, a još uvek imam fobije od čizama jer su njima srpskoj deci testise drobili kako se više ne bi razmnožavali - govori Nedeljko.

Ocu se ne zna grob:

U ovim logorima srpska deca su tokom Drugog svetskog rata mučena na najmonstruozniji način, izgladnjivana su do smrti i ubijena na nezamislivo zverski način, a Nedeljko, danas slikar i skulptor, čudom je uspeo da preživi pakao od kojeg se i đavo stidi.

Otac je ratovao na Kozari, a mi nejač smo ostali u pozadini. Pala je Kozara. Svi su izginuli. Otac je tu poginuo spasavajući ljude u zbegovima. Niko nije mogao da ih sahrani, ostali su na ledini. Životinje su se sladile njima... - izjavio je Nedeljko i dodao:

Kad su spasioci došli, samo su kosti pokupili, tako da ne znam gde je ocu grob. Mi koji smo bili u pozadini skupljeni smo i saterani u zbirni logor u Staroj Gradiški, a ja sam potom sa starijim bratom prebačen u Jasenovac - priča Nedeljko dok mu se slike užasa nižu pred očima.

To što su tamo doživeli normalan um ne može ni da zamisli. Potoci krvi, vrisci očajnih majki, kliberenje časnih sestara dok se mališani muče, utiskuju se neizbrisivo u sećanje.

Preda mnom su klali decu. Trebalo je u nekoliko navrata i ja da budem među njima, ali se svaki put desilo da me neki svetac spase i pomeri na neku stranu. To su strašne stvari. Zakolju dete, pa ližu krv s noža... Sećam se, u Jasenovcu jednoj Nedićki prilazi ustaša. Traži joj da pomazi bebu. Ona ne da. Otima joj i dovikuje drugom koji je pet-šest metara dalje: „Evo ti da vidiš kako je lepa beba!“ Uzme dete za nogu i zafrljači ga. Ovaj je dočeka na bajonet i kaže: „Evo, majko, vraćam ti dete“ - govori Nedeljko.

U dečjem logoru u Sisku deca su sistematski izgladnjivana. Neđa kaže da su deca bila toliko gladna da čak i oko ograde nije bilo trave.

Zlo časnih sestara

Pobrstila su je dokle god su mogla da dohvate. I onda tako izgladneloj deci donesu veliki kazan. Istresu na zemlju pomije. Deca vrište, otimaju se, jedno drugo guraju, a ono vrelo. Krene vriska. Pakao. A časne sestre se smeju... - priseća se on.

Crno vino njega podseća na krv, a čizme i dan-danas izazivaju neprijatan osećaj.

Ustaše kada vide dečka da sedi, zakorače ga. S jedne strane mu nogom pritisne leđa da ga podboči, a s druge mu čizmom drobi testise. To je nezamislivi bol - kaže Neđo, koji, uprkos svemu što je preživeo, ume da se nasmeje, pa kaže da kod njega nisu završili posao:

Ostalo mi je jedno, a zanimljivo kasnije sam dobio ćerke - jednojajčane bliznakinje.