"To je bilo neopisivo, ne ponovilo se nikada i nikome. Uspeli smo u tom trenutku da spasimo samo nekoliko grla, jedna od njih je i konj Bebika koja nam je u tom trenutku dala svu volju i snagu. Nosila je ždrebe, malo muško, koje smo nazvali Soko i od tada je naše krdo ponovo počelo da se povećava“, priča za RINU Velimir Milosavljević.

Iako teško pogođeni Milosvaljevići kao veliki radnici, i brojčana porodica oporavili su se od ove velike nevolje koja ih je zadesila. Predaja za njih nije bila opcija, pa su radili još više i još teže. Trenutno na ostrvu sada slobodno galopira 15 kobila, a u štalama je 15 jakih konja uz pomoć kojih izvlače drva iz nepristupačnih planinskih predela. U pomoć su im pritekli i dobri ljudi iz svih delova Srbije i to nikada neće zaboraviti.

„Javljali su se i oni koje ne poznajemo, dovodili su nam konje. Ta humanost potvrdila je da dobrih i humanih ljudi ima u velikom broju. Prošle godine sve je bilo prazno, a sada su torovi i štale ponovo puni. To smo usleli zahvaljujući dobrim ljudima i upornim radom sa deset prstiju, nijednog trenutka se nismo predavali“, kaže Veljko Milosavljević.

Prošle godine nevolju nisu mogli da spreče, ali sada su sa prvom kišom u velikoj pripravnosti kako se sličan scenario ne bi ponovio. Svakog konja, Milosavljevići paze kao da im je rod rođeni. Vode računa o njihovoj ishrani, kupuju profesionlane samare , kako im ne bi napravili rane i potkivaju. Trojica braće Velimir, Veljko i Vladimir svakodnevno drvenim splavom prelaze Moravu i hrane konje koji se nalaze na ostrvu pored kuće. Deo ovih životinja smešten je u štali, i oni su jedini koju ovim vrednim domaćinama donose zaradu, ostali su tu iz čiste ljubavi.

„Od kad znam za sebe, u domaćinstvu imamo konje. Oni su za nas kao članovi porodice zato nas je prošlogodišnji gubitak toliko i pogodio. Svaki ima ime i posebno mesto u krdu. Broj se sada ponovo stalno povećava zato što dobijamo novu ždrebad, ali i sami kupujemo. Više ugađamo njima, nego nama“, rekao je Velimir.

Porodica Milosavljević broji 13 članova. Otac Slobodan ponosan je što su njegovi sinovi odlučili da ostanu na selu, ožene se tu i dobiju unuke. Pored konja, u njihovim štalama nalazi se na desetine grla krava i ovaca, a svi članovi žive upravo od poljoprivrede.

„Ništa nije teško kad su ukućani složni. Pod jednim krovom živi tri generacije i udruženim snagama možemo sve. Jedino što nam predstavlja problem, jeste jako loš put, koji vodi do nas. Pa nam je vrlo teško kad deca treba da idu u školu, ili kad po mleko dolazi mlekadzija. Sve ostalo, što možemo mi da završimo ćemo lako“, kaže glava porodice Slobodan.