Vest da je uhapšena grupa osumnjičena za skrnavljenje grobova na Mokroluškom groblju u Beogradu ponovo je otvorila pitanje jednog od najmračnijih oblika krađe. Meta lopova nisu kuće, stanovi ili prodavnice, već grobnice i predmeti ostavljeni uz preminule.
Krađa nakita sa pokojnika na Mokroluškom groblju u Beogradu šokirala je javnost, ali ovo nije prvi put da se pojavljuju priče o bizarnim krađama iz grobova. Kroz godine su zabeleženi i prepričavani slučajevi u kojima su nestajali predmeti koji za porodice nisu imali samo novčanu, već ogromnu emotivnu vrednost. Kako piše Press.rs, ovo su neke od najbizarnijih pljački grobova i šta je to što je odneto od pokojnika.
Jedna od najneobičnijih priča vezuje se za harmoniku koja je, prema tvrdnjama porodice, sahranjena zajedno sa čovekom koji je ceo život proveo svirajući. Porodica je posle smrti bliske osobe doživela novi šok kada je kasnije ugledala istu takvu harmoniku kod poznanika.
Tvrdili su da je reč o instrumentu koji je pripadao pokojniku, dok je čovek kod koga se harmonika našla morao da objašnjava da ju je kupio na pijaci i da nije znao njeno poreklo. Slučaj je ostao upamćen kao primer koliko predmeti ostavljeni uz preminule mogu imati sasvim drugačiju vrednost za porodicu nego za one koji ih ukradu.
Sa grobalja su tokom godina nestajale burme, satovi, zlatni lančići, ali i predmeti koji nemaju veliku tržišnu cenu: fotografije, ukrasi, figure, pa čak i stvari koje su porodice ostavljale jer su predstavljale deo života pokojnika.
Stručnjaci ističu da ovakve krađe posebno pogađaju porodice jer ne predstavljaju samo materijalni gubitak, već i narušavanje uspomene na one koji više nisu među živima.
Foto: Pixabay.com
RUČNI SAT – ukrali vreme koje je za porodicu stalo
Među predmetima koji su nestajali iz grobova posebno mesto zauzimaju ručni satovi. Lopovima je to često samo komad metala koji mogu da preprodaju, ali za porodicu takav predmet ima sasvim drugačije značenje.
Sat koji je neko nosio godinama, možda svakog dana na poslu, porodičnim okupljanjima i važnim trenucima, postaje uspomena na čitav jedan život. Zbog toga krađa takvog predmeta ne boli samo zbog njegove vrednosti, već zbog osećaja da je neko ukrao deo sećanja na pokojnika.
ŠAHOVSKA GARNITURA – poslednja partija koju su lopovi prekinuli
Posebno neobične su priče o nestanku predmeta koji gotovo da nemaju tržišnu vrednost. Među njima su i šahovske garniture koje su porodice ostavljale ljudima kojima je ova igra bila velika ljubav.
Za nekoga je to bila samo kutija sa figurama, ali za porodicu uspomena na bezbroj odigranih partija, prijateljstva i navike po kojima su pamtili pokojnika.
ŠTAP SA POSEBNOM DRŠKOM – odneli predmet po kome su ga svi prepoznavali
Na meti kradljivaca nalazili su se i lični predmeti poput ukrasnih štapova za hodanje, posebno ako su bili starinski, ručno rađeni ili sa detaljima koji deluju vredno.
Međutim, za najbliže takav štap često nije bio običan predmet. Bio je deo nečijeg identiteta, nešto po čemu su ga komšije, prijatelji i porodica pamtili.
MEDALJE I VOJNA ODLIKOVANJA – ukrali uspomene na čast i život
Jedan od najpotresnijih primera su krađe medalja i vojnih odlikovanja. Iako ih lopovi mogu posmatrati samo kao predmet za prodaju ili kolekciju, za porodicu ona predstavljaju godine službe, odricanja i trenutke kojima se pokojnik ponosio.
Nestanak takvih stvari porodice često doživljavaju kao gubitak dela porodične istorije.
MOBILNI TELEFON – poslednje fotografije i poruke završile kao plen
U novije vreme među predmetima koji se ostavljaju uz pokojnike pojavili su se i mobilni telefoni. Za lopove oni mogu predstavljati brzu zaradu, ali za porodicu često čuvaju nešto mnogo važnije.
Fotografije, poruke i uspomene pretvaraju običan uređaj u ličnu arhivu jednog života. Zato krađa telefona iz groba mnogima deluje kao da je neko odneo i poslednje sačuvane trenutke sa osobom koje više nema.
Šteta se ne meri samo novcem
Kriminolozi objašnjavaju da krađe sa grobnih mesta kod ljudi izazivaju mnogo snažniju reakciju od drugih imovinskih krivičnih dela, jer se ne doživljavaju samo kroz vrednost ukradenih stvari.
– Kada neko ukrade sat, burmu ili predmet koji je pripadao pokojniku, šteta se ne meri samo novcem. Za porodicu su to uspomene i simbol veze sa osobom koju su izgubili. Zato ovakvi slučajevi izazivaju poseban bes i osudu javnosti – objašnjava sagovornik za Press.rs.
Kako dodaje, počinioci najčešće razmišljaju o brzoj zaradi i predmet vide samo kao robu koju mogu da prodaju.
– Kod ovakvih dela posebno šokira odsustvo poštovanja prema mestu i okolnostima. Groblja se u svim kulturama doživljavaju kao prostor mira i sećanja, pa njihovo skrnavljenje izaziva osećaj nesigurnosti i povrede mnogo šire od same krađe – navodi naš sagovornik.
Autor: A.A.
