Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetu Mariju Magdalinu - Blagu Mariju, a jedno od verovanja na ovaj veliki praznik je da se od ranog jutra gleda u nebo, zato što vremenske prilike imaju veliko značenje.
Mnogi su verovali da vreme na ovaj praznik nije slučajno, već da nagoveštava kakvi će biti naredni meseci. Zbog toga se od ranog jutra posmatralo nebo, vetar, oblaci i temperatura.
Ako je na Blagu Mariju dan sunčan, vedar i topao, verovalo se da će ostatak leta biti stabilan, a jesen duga i pogodna za završetak poljskih radova. Takvo vreme smatralo se dobrim znakom za rod voća, grožđa i kasnijih useva.
Ukoliko padne kiša ili se navuku tamni oblaci, narod je govorio da će godina biti promenljiva, sa više kišnih dana i težim uslovima za poljoprivredu.
Grmljavina na ovaj dan tumačila se kao upozorenje da priroda još nije završila svoje letnje nepogode.
Posebno je rasprostranjeno verovanje da je vreme na Blagu Mariju pokazatelj kakva će biti naredna godina.
Zbog toga se govorilo: "Kakva Blaga Marija, takva godina". Ova izreka nije značila da će svaki dan biti isti, već da će se opšti tok vremena i prilike u prirodi kretati u smeru koji nagovesti ovaj praznik.
Autor: Iva Besarabić
