Poznati hvatač zmija i stršljenova, Vladica Stanković, ističe da pomeranje ove vrste ka unutrašnjosti kontinenta nije iznenađenje i da joj klimatski uslovi u našoj zemlji sve više idu naruku.
„Pratim dešavanja u Hrvatskoj i Sloveniji i reč je o vrsti koja izvorno potiče iz znatno toplijih krajeva. Ne možemo sa sigurnošću tvrditi kako su tačno dospeli na ove prostore, moguće je transportom robe, brodovima preko vode ili uvoznim drvetom. Međutim, ovde im klima izuzetno pogoduje jer je sve toplije, zime su blaže, a leta suva, pa su počeli ubrzano da se razvijaju i šire“, objašnjava Stanković.
Kako ih prepoznati i gde vrebaju
Iako na prvi pogled podsećaju na domaćeg evropskog stršljena, razlike u izgledu i navikama su jasne. Orijentalni stršljen je crvenkasto-smeđe boje sa karakterističnim širokim, svetložutim pojasom na zadnjem delu tela. Za razliku od domaćih stršljenova koji gnezda često grade na tavanima i pod krovnim konstrukcijama, ova vrsta bira potpuno drugačija mesta.
„Dosta su slični našima, ali se razlikuju po boji i ponašanju. Orijentalni stršljeni prave gnezda znatno niže, preferiraju šupljine u zemlji, kamenu, pukotinama u zidovima i temeljima, dok ih na krovovima gotovo nema. U Srbiji ih za sada zvanično nema, ali s obzirom na tople i sušne godine koje imamo, realno je očekivati da se pojave. Problem je i što mi u Srbiji imamo jako malo obučenih ljudi koji se bave bezbednim uklanjanjem takvih gnezda“, upozorava Stanković.
Pčelari prvi na udaru
Naučni rad objavljen u časopisu BioInvasions Records potvrdio je da su u Kopru pronađene oplođene matice sposobne za samostalno prezimljavanje i širenje novih kolonija u proleće. Ova vrsta predstavlja posebnu opasnost za pčelarstvo jer vreba pčele radilice direktno ispred košnica, parališe njihov rad i za kratko vreme može potpuno uništiti oslabljena pčelinja društva.
Iz Centra za biologiju pčela Biološkog fakulteta u Beogradu potvrđuju da vrsta trenutno nije registrovana u Srbiji, ali apeluju na oprez duž potencijalnih koridora širenja.
Uputstva za građane i pčelare
Ne uklanjajte gnezda sami: Zbog rizika od višestrukih uboda i agresivne reakcije kolonije, građani ne smeju sami prskati ili razbijati gnezda u zidovima i šupljinama.
Fotografišite i prijavite: Svaku sumnjivu jedinku ili gnezdo potrebno je fotografisati i lokaciju prijaviti lokalnom pčelarskom udruženju ili Centru za biologiju pčela.
Oprez sa zamkama: Ne preporučuje se neselektivno postavljanje hemijskih i lepljivih klopki, jer one uništavaju domaće oprašivače i korisne insekte.
Autor: S.M.
