Bundeve sa osmehom, zlokobnim očima i svetlom iznutra danas su neizostavan deo Noći veštica. Ali da li ste znali da iza ove vesele tradicije stoji mračna legenda o čoveku koji je prevario đavola - i zauvek ostao zarobljen u tami?
Tradicija rezbarenja bundeva, danas simbol jeseni i zabave, ima korene u drevnim keltskim običajima i jednoj irskoj legendi koja i dalje izaziva jezu - priči o Škrtom Džeku.
Od keltskih rituala do „duhovne repe“
Hiljadama godina pre nego što je bundeva postala ikona Noći veštica, narodi severne Evrope, posebno Kelti u Irskoj i Škotskoj, izdubljivali su korenasto povrće poput repe, krompira i cvekle. U njih su urezivali lica i pravili svetiljke koje su služile da oteraju zle duhove tokom praznika Samhain - festivala kojim se obeležavao kraj žetve i dolazak zime.
Verovalo se da se 31. oktobra duhovi mrtvih vraćaju među žive, pa su ljudi palili vatre, oblačili zastrašujuće maske i pravili svetiljke sa jezivim licima. Jedna od najstarijih sačuvanih „duhovnih repa“ iz ranih 1900-ih, sa oštrim zubima i praznim očnim dupljama, danas se čuva u Nacionalnom muzeju Irske - i izgleda kao predmet iz noćne more.
Foto: Pixabay.com
Legenda o Škrtom Džeku
Prema narodnom predanju, Džek je bio lukav i zao kovač koji je uspeo da prevari samog đavola - dva puta. Kada je umro, nije mogao ni u raj ni u pakao. Bog ga je odbio zbog grešnog života, a đavo mu se osvetio, ne želeći ga u paklu.
Osuđen da zauvek luta zemljom, Džek je od đavola dobio samo komad užarenog uglja da mu osvetli put. Stavio ga je u izdubljenu repu i tako nastavio da luta u tami. Ljudi su počeli da prave sopstvene svetiljke kako bi oterali duhove poput Džekovog - i tako su nastali Jack-o’-Lanterns.
Dolazak u Ameriku i rađanje nove tradicije
U 19. veku irski imigranti doneli su ovu tradiciju u Ameriku, gde su umesto repe počeli da koriste bundeve - veće, mekše i lakše za dubljenje. Njihova narandžasta boja savršeno se uklopila u jesenji pejzaž, a bundeve su brzo postale centralni simbol Noći veštica.
U književnosti i umetnosti 19. veka, bundeve se pojavljuju u delima poput „Legende o uspavanoj dolini“ Vašingtona Irvinga, gde bezglavi jahač baca bundeve umesto glava - dodatno učvršćujući njihovu mističnu reputaciju.
Od strašne priče do simbola zajedništva
Danas je izrezbarena bundeva mnogo više od zastrašujuće dekoracije - ona je poziv na slavlje, zajedništvo i igru. Kuća bez svetleće bundeve često znači da se u njoj ne slavi, dok osmeh na pragu poručuje: „Dobrodošli!“
Iako su izgubile svoju „zaštitnu“ funkciju, bundeve i dalje povezuju drevne mitove, narodna verovanja i modernu zabavu - podsećajući nas da iza svakog osmeha nekada stoji strašna priča.
Autor: Dalibor Stankov
