Iako su optužene da stvaraju zaisnost korisnika, društvene mreže nesputano se razvijaju, a kompanije ulažu novac jer im služe kao baza podataka za napredne AI.
Zadržavanje korisnika ispred ekrana po svaku cenu pokazalo se kao najprofitabilniji model u istoriji. Najbolji dokaz za to su finansijski izveštaji kompanije Meta, koja je zahvaljujući neprekidnom angažovanju publike ostvarila prihod od oglašavanja od čak 196,2 milijarde dolara. Međutim, dok profit obara rekorde, društvene mreže prolaze kroz najtežu krizu do sada. Pritisak zakonodavaca raste, a tužbe se gomilaju - sa posebnim akcentom na zaštitu najmlađih, gde pojedine države već uvode zabrane korišćenja platformi za mlađe od 16 godina.
Narušeno mentalno zdravlje
Iako zakoni nastoje da uvedu red, regulative drastično zaostaju za razvojem tehnologije. Istraživanja iznova potvrđuju direktnu vezu između prekomernog listanja sadržaja i poremećaja poput depresije ili anksioznosti kod tinejdžera. Podaci pokazuju da su američki mladi u proseku provodili po 90 minuta dnevno na TikToku, dok su nezavisna testiranja otkrila zabrinjavajući trend: algoritam je korisnicima koji pretražuju teme o mentalnom zdravlju neretko plasirao snimke koji veličaju samopovređivanje. Zbog toga stručnjaci iz organizacije Center for Humane Technology naglašavaju da tehnološke platforme moraju podleći istim bezbednosnim rigorozima kao i bilo koji drugi proizvod široke potrošnje, poput lekova ili igračaka.
U Sjedinjenim Američkim Državama jača politički konsenzus oko usvajanja zakona KOSA (Kids Online Safety Act). Njegov cilj je postavljanje najstrožih bezbednosnih podešavanja za maloletne korisnike po automatizmu, čime bi se roditeljima pružio veći uvid i nadzor nad aktivnostima dece. Psiholozi i analitičari ističu da je situacija postala alarmantna i da tehnološke kompanije moraju zakonski odgovarati za štetu koju njihovi proizvodi uzrokuju.
Foto: Pixabay.com/cloudlynx
Pretplata kao rešenje
Jedna od opcija za izlazak iz ove krize jesu modeli zasnovani na pretplati, bez prikaza oglasa i agresivnih algoritama. Istraživanja u Nemačkoj pokazuju da bi više od polovine odraslih i dve trećine mladih pristalo da plaća bezbedniju verziju platformi. Ipak, psiholozi sumnjaju da ovakvi modeli u praksi mogu u potpunosti da zameze besplatne mreže koje su se već duboko ukorenile u svakodnevicu.
Mreže kao gorivo za AI
Dodatni izazov za države jeste činjenica da tehnološki giganti kapital sa mreža usmeravaju u razvoj veštačke inteligencije. Ogromne baze podataka o ponašanju ljudi služe kao gorivo za napredne AI sisteme. Stručnjaci upozoravaju na opasan scenario: mehanizmi koji su stvoreni da drže pažnju na društvenim mrežama sada se prelivaju u još moćnije AI alate, čime sposobnost uticaja na ljudsko razmišljanje i ponašanje dostigne potpuno novi, nepredvidiv nivo.
Autor: Marija Radić
