Navikli na dramu i neizvesnost, ponekad nam je stabilnost teža od haosa – a mir deluje sumnjivo.
Postoje veze koje počnu kao oluja – mnogo strasti, nesigurnosti, rasprava i pomirenja. Emocije su intenzivne, adrenalin visok, a dinamika nepredvidiva. Međutim, kada se situacija smiri, kada partneri nauče da komuniciraju i odnos uđe u fazu stabilnosti, paradoksalno – jedan od njih ne može da se opusti. Umesto olakšanja, javlja se nemir.
Razlog često leži u navici. Kada smo dugo bili u emocionalnom rolerkosteru, telo i um se priviknu na povišen nivo tenzije. Mir tada može delovati kao zatišje pred buru. Osoba podsvesno očekuje novi problem, novu raspravu, novi dokaz da nije sve kako treba. Stabilnost, koja bi trebalo da donese sigurnost, postaje nepoznat teren.
Tu se uključuje i strah od gubitka. Kada nam je do nekoga zaista stalo, a prošli smo turbulencije, javlja se potreba za stalnom kontrolom situacije. Analiziraju se poruke, ton glasa, sitne promene u ponašanju. U toj potrebi da predvidimo eventualni problem, zapravo sabotiramo sopstveni mir.
Šta raditi u takvoj situaciji? Prvi korak je osvestiti obrazac – priznati sebi da problem nije u trenutnoj realnosti, već u strahu koji nosimo iz prethodne faze veze. Otvoren razgovor sa partnerom može pomoći da se razjasne nesigurnosti, ali i da se postave granice preteranoj analizi. Nekada je korisno i razgovarati sa stručnjakom, posebno ako osećaj anksioznosti traje i utiče na svakodnevno funkcionisanje.
Foto: Pixabay.com
Ponekad je najveći izazov naučiti da prihvatimo mir. Jer blagostanje u vezi nije dosada – to je prostor u kom se gradi poverenje. A poverenje traži hrabrost da se opustimo.
Autor: S.Paunović
