U narednih sedam dana ćemo kao narod po 29. put proživeti najtužnije dane u našoj modernoj istoriji. Dan kada smo mnogi sa kućnog praga krenuli na put na koji nismo želeli, sa koferom koji su nam drugi spakovali. U to ime, po 29. put ću upaliti sveću u Crkvi Svetog Marka i biti na državnom obeležavanju u Loznici, gde će doći Srbi iz svih krajeva. I kad bi se Zdravko Ponoš pitao, ceo srpski narod bi ćutao onako kako je general to činio 1995. godine, napisala je Sanja Lakić, član Predsedništva Srpske napredne stranke u svom saopštenju.
- Pošto nije u stanju da pobedi argumentima politiku srpske Vlade i predsednika Vučića, onda je najlakše trgovati koncem jula pričom o Oluji. Ponoš kaže da Vučić zloupotrebljava srpski narod jer obeležava Oluju u Loznici, i da je bolje da je samo obeležavamo u Crkvi Svetog Marka.
Da je Zdravko Ponoš bio u koloni prognanog srpskog naroda, kao što je bilo hiljade Krajišnika, pa i ja, onda bi znao da je Loznica junački kraj i prvo naše utočište nakon dana i noći progona. Prvi dom u Srbiji u kom je srpski narod pronašao utočište, koru hleba, zagrljaj. On to ne zna, jer je jedina osoba od Knina do Beograda koja je, umesto toga da bude general i brani svoj kuću, postao ratni dezerter koji arlauče čitajući napisane govore.
Oluja se obeležava već nekoliko godina kao državna ceremonija od izuzetne važnosti, koja okuplja Srbe iz svih krajeva, i gde šaljemo poruku da se najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata nikada neće zaboraviti i ponoviti.
Od progona, Krajišnici su se skupljali u Crkvi Svetog Marka na parastosu i nikada moja porodica nije tamo videla Zdravka Ponoša. I nema tu ničeg čudnog. Kad ti možeš da ostaviš zavičaj i ne braniš ga, onda si zaista spreman na sve!
Pored svih donacija srpske države ka našim ljudima u celom regionu, pa i Ponoševom i mom zavičaju, nerazumno je istupati na način na koji to čini Zdravko Ponoš. To je zabijanje klipova u točkove politike koja ide napred i brine o srpskom narodu, gde god da on živi.
Naše sveće za srpski narod iz Krajine su počele da gore u Crkvi Svetog Marka, a onda smo otvorili ta vrata i one su počele da gore po celoj našoj zemlji, kao opomena da neće više biti nad srpskim narodom nijedna Oluja.
Gospodine Ponoš, niko vam ne brani da imate drugačije političke stavove, i činjenica da su se u javnosti našle ove Vaše sramne reči govore u prilog tome. Ali kad budete nekad sami, pred ogledalom, zapitajte se da li je bilo vredno da izdate i pljunete na sopstvene zemljake, kojim već nikako niste pomogli, i koje ste bili spremni da napustite kako onda, tako i danas.
Molim srpski narod da ne bude kao Zdravko - napisala je Lakić.
Autor: Dalibor Stankov
