Revolucionarni zakon „Svoj na svome“ ušao je u fazu realizacije, a prve kuće u Srbiji već su dobile vlasničke listove.
Ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević potvrdila je da je interesovanje građana nadmašilo sva očekivanja sa čak 2,5 miliona pristiglih prijava. Dok katastar sukcesivno upisuje objekte, važni rokovi se bliže, a država najavljuje da će u narednih šest meseci čak pola miliona ljudi konačno rešiti višedecenijski problem nelegalne gradnje. U nastavku pročitajte detalje o prigovorima, cenama naknada i povlasticama za ugrožene kategorije:
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je da su obavljeni prvi upisi objekata u katastar na osnovu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima i dodala da još nije bilo prigovora u vezi sa primenom zakona.
Ministarka je za Tanjug istakla da uspeh prve faze legalizacije govori o poverenju građana u novi zakon. „Oko 2,5 miliona naših građana i pravnih lica uputilo je svoje prijave. Prve potvrde i upisi u katastar su već sprovedeni, a plan je da se oni sukcesivno dešavaju“, rekla je Sofronijevićeva, napomenuvši da je prva kuća ovim putem upisana u Čajetini.
Važni rokovi i prigovori
Rok za podnošenje prigovora na eventualne greške u prijavama ili digitalnom zoning planu ističe 8. marta. Agencija za prostorno planiranje ima formirane timove za kontrolu, a očekuje se da u prvih šest meseci bude izdato između 300.000 i 500.000 potvrda o vlasništvu. Iako je prvi rok za prijave prošao 8. februara, građani koji su imali opravdane razloge za kašnjenje moći će to da urade do 24. oktobra.
Ko plaća, a ko je oslobođen naknade?
Visina naknade za legalizaciju putem platforme „Svoj na svome“ iznosi od 100 do 1.000 evra. Ipak, zakon sadrži i snažnu socijalnu komponentu. Naknadu ne plaćaju:
Samohrani roditelji i primaoci socijalne pomoći;
Seoska domaćinstva i borci;
Porodice sa troje i više dece;
Vlasnici kojima je to jedina nepokretnost u kojoj žive.
U Srbiji postoji oko 4,8 miliona nelegalnih objekata. Za one koji su građeni na tuđem privatnom zemljištu, vlasnici će morati da urede odnose sa vlasnikom parcele, dok će objekti na javnim površinama ili u zaštićenim područjima biti uklonjeni ili preći u vlasništvo države.
Autor: Dalibor Stankov
