Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun izjavio je danas da je NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine bio najsnažniji uspešan pokušaj kršenja povelje UN i međunarodnog prava, i napomenuo da je taj presedan otvorio put za mnoge druge intervencije kao što je trenutna vojna operacija u Iranu.
Drecun je za Tanjug rekao, povodom 27 godina od NATO agresije na SR Jugoslaviju, da je tada definitivno sahranjeno međunarodno pravo i uvedeno pravo jačeg, i dodao da je cilj NATO-a i SAD tada bio da pokušaju da promene principe i pravila delovanja i funkcionisanja međunarodnog prava.
"Te 1999. godine je bio održan međunarodni samit u Čikagu za koji je rečeno da je istorijski samo zbog toga što su uspeli da promene pravila u funkcionisanju UN. Godinama pre toga su SAD pokušavale da izmene povelju UN u smislu da grupa zemalja u slučaju nekakve humanitarne krize može da interveniše vojnom silom i bez odobrenja Saveta bezbednosti, a ključni princip je da samo Savet bezbednosti može da naredi upotrebu međunarodne sile"
Kako je naveo, s obzirom na to da SAD nisu uspele da promene povelju UN, onda su sproveli tu zločinačku agresiju na SRJ i uspostavili princip intervencije zbog navodne humanitarne katastrofe koja je nastala tek nakon NATO bombardovanja, čemu svedoči i seminar koji je bio održan u britanskom parlamentu gde je rečeno da je NATO bombardovanje pokrenulo humanitarnu katastrofu.
Vojni ciljevi su bili potpuno jasno definisani jer je, kako je naveo, AP Kosovo i Metohija meki trbuh Balkana, odnosno ko želi da kontroliše situaciju na Balkanu on onda treba da kontroliše KiM, istakao je Drecun i dodao da je NATO želeo kontrolu nad tim delom teritorije kako bi uspostavio kontrolu nad Balkanom.
"Želeli su i promenu režima u SRJ jer su želeli da našu zemlju imaju kao potencijalnu članicu NATO-a, a ne kao nekog ko bi se protivio daljem širenju NATO-a. Ti politički ciljevi su generalno ostvareni kada je u pitanju povelja UN, ona je potpuno prekršena tada, vojni ciljevi su takođe u značajnoj meri ostvareni ali ono što im je bio jedan od najvažnijih ciljeva, da od Kosova naprave nekakvu državu, taj posao nisu ni dan-danas uspeli da dovrše", izjavio je on.
Foto: Tanjug/Sava Radovanović
Na pitanje da li je postojala realna diplomatska alternativa koja je mogla da spreči bombardovanje, Drecun je rekao da su pregovori u Rambujeu za nas bili izuzetno nepovoljni zbog toga što su SAD i ostale zapadne zemlje pokušale SRJ da nametnu i onaj deo koji bi doveo do referenduma u AP KiM nakon tri godine od ulaska međunarodnih snaga.
Prema njegovim rečima, to bi značilo prihvatanje otcepljenja AP KiM sa naše strane i to na zakonit način na osnovu referenduma.
"Bilo je predviđeno i da NATO može da prelazi preko naše teritorije kada god mu se prohte bez ikakvih ograničenja, što je vodilo ka nekakvoj okupaciji zemlje od strane NATO-a. Kako bi se stvari odvijale da je prihvaćen sporazum koji su SAD nudile u Rambujeu, najbolje pokazuje sudbina misije OEBS-a. Ta misija je došla na KiM da bude činilac mira, a pretvorila se u misiju koja je pripremala NATO agresiju. Isto bi se desilo i sa Rambujeom", istakao je on.
Drecun je dodao da je njihov cilj bio da isteraju snage bezbednosti SRJ iz AP KiM, da taj deo teritorije pretvore u nekakvu državu, da vojno prisustvo tamo zadejstvuju za stalno i da završe posao sa prebacivanjem snaga što bliže ruskim granicama, i ocenio da nije postojala bilo kakva diplomatska alternativa koja je mogla da spreči ovu agresiju.
Odgovarajući na pitanje u kojem pravcu se danas kreće bezbednosna politika Srbije i da li se iskustva iz 1999. godine dovoljno koriste u oblikovanju savremeno vojne i političke strategije Srbije, Drecun je rekao da su za Srbiju dragocena iskustva iz 1998. i 1999. godine, posebno u delu koji se odnosi na sukob sa asimetričnim bezbednosnim izazovima kao što je terorizam i separatizam, i dodao da su ta iskustva i dan-danas primenjiva.
"Imate događaje u selu Račak koji je poslužio kao opravdanje za zločinačko bombardovanje naše zemlje, ali taj slučaj i intervencija naših snaga bezbednosti u američkim udžbenicima za specijalne jedinice je naveden kao izuzetno efikasna i protivteroristička akcija. I dan-danas su ta iskustva izuzetno važna, ali menja se u značajno meri način ratovanja a upotrebom dronova, ide se ka digitalizovanoj armiji, stvaranju mašina koje će ratovati", naveo je on.
Drecun je istakao da Srbija danas vodi politiku vojne neutralnosti, što znači da sopstvenim kapacitetima mora da se grade odbrambeni potencijali koji treba da budu u funkciji odvraćanja i davanja udara ukoliko se neko odluči na agresiju prema Srbiji.
Pored toga što nas ta politika vojne neutralnosti oslanja na sopstvene kapacitete i domaću namensku industriju, ona je usmerena i na saradnju sa zemljama i savezima sa kojima možemo značajno da podignemo naše vojne kapacitete, izjavio je on i dodao da u tom smislu Srbija ima značajnu vojnu saradnju sa NATO-om preko Programa partnerstvo za mir.
Vučević: Imamo pravo na sećanje, suzu i počast za junake
Autor: Pink.rs
