Te nebuloze Šolakovog propagandno-terorističkog smeća i ovih aveti iz Otvorenog parlamenta, CRTA-e i tako dalje, to vama neka služi kao razonoda. Ja pretio nikome nisam. Jedina pretnja je nama izrečena da nam nema života kad se vlast promeni. Kako to doživljavate? To je želja za napretkom i tako dalje. Dakle, rekao sam juče i ponoviću danas. Mi ovde nismo džak za udaranje. Niti ćemo da trpimo da budemo džak za udaranje, istakao je šef poslaničke grupe SNS.
Njegov govor u Skupštini Srbije prenosimo u celosti:
Na pristojnu diskusiju odgovaram pristojno svakome. Niko nije dobio tešku reč, a da prethodno to nije zaslužio. I nije trebalo da bude jedna opomena, trebalo je da bude isključenje sa sednice. Tako da i ja imam zamerku na vođenje i rukovođenje sednicom. Jer ono što je juče izrečeno nama, nije rečeno jednom, nego se ponavlja stalno, i drugo, nisam ni ja juče reagovao posle prvog obraćanja, nego posle četvrtog.
Znači, pustim, zato što znam šta je ideja, da napravi materijal za svoje videoklipove, da napravi materijal za svoje Jutjubove, da napravi materijal za svoje Instagram stranice. Jednom, pa drugi put, pa treći put, pa četvrti put. A četvrti put izvređa Sašku Tomić. To vam nije smetalo takođe, je l’ tako? Te uvrede vam ne smetaju. I hajde da se ostavimo licemerja. Nemam ja problem da odgovaram za ono što sam rekao.
Ali krenete od onoga što ste vi radili, pa onda u isti koš stavite i jedno i drugo. Iako je moje bilo odgovor, mogu da prihvatim da nije trebalo da bude tako. Ali to da razgovarate o posledici, ne vodeći računa o uzroku, to je licemerje kojim neću da se bavim i baš me briga.
A što se tiče Šolakovog propagandno-terorističkog smeća, oni mogu da napišu šta god hoće, mene to stvarno ne dotiče. Ne postoji stvar koju već o meni nisu napisali. Tako da me jedna ili više novih apsolutno ne dotiče. Apsolutno me ne interesuje šta god da pišu. Ti ljudi kad napišu prvi put istinu, to će već biti promena neke uređivačke politike ili ne znam ni ja bilo čega.
A ovo, da oni pokušavaju da stvore narativ da sam ja, ne znam, mizogeno komentarisao nečije suknje i ne znam ni ja šta. A zar nismo ovde imali dan ranije priču o tome kako ministar dolazi i ne krši kodeks? Pa šta je to sad? Proganjanje muškaraca zbog oblačenja? To ne postoji. I to mi govore isti oni koji su na konferenciji za novinare mene pitali zašto poslanice Srpske napredne stranke nose sandale sa otvorenim prstima.
I to im ništa nije smetalo. To je u redu. Dakle, ja sam prvi za to da se svi držimo standarda i da se držimo okvira koje dogovorimo. I nemam nikakav problem, i to sam rekao juče, da budem i baba, i strina, i babastrina, i šta god hoćete. Ja. Ali da to radite ovim ljudima, ni krivim ni dužnim, da govorite tako što uđete u salu, pa na koga vam pogled padne, vi ga uvredite.
Pa kad pogleda Natašu Jovanović, izvređa nju. Kad ugleda Marijana, izvređa njega. Kad ugleda, ne znam, Uglješu, izvređa njega. Pa šta smo mi? I mi ćemo da ćutimo zato što vam je neko nekad rekao u tim NGO sektorima i ne znam ni ja gde, ovim ludacima iz Otvorenog parlamenta i drugima: znate, opozicija je tu da kritikuje vlast, a vlast da ćuti. Pa ovo nije kritika. Ovo je kritika što ovi ljudi rade već dva dana.
I tu je ministar, pa neka odgovara. I kao što vidite, i ne uključujem se u najvećoj meri. To je kritika, kritika predloga zakona, priča o nekoj politici i tako dalje. A to da neko dođe sa ulice, da ne zna ni šta je na dnevnom redu, da ga ne interesuje tačka dnevnog reda, da bi snimio svoje klipove, čak mu i to pustim četiri puta, pa ja da nisam reagovao, mi bismo ceo dan bili vređani ovde i bila bi tišina. I mi bismo bili ovako, kao glineni golubovi.
Pa neću ja to da dozvolim. Ne zbog sebe, nego i zbog ovih ljudi. Prekinite s tim. Nemam nikakav problem da vi izlažete svoju politiku. Kada ste vi dobili od mene odgovor tog tipa? Nikada. Nikada. Vi lično, nikada.
Zašto? Pa zato što nije bilo potrebe nikada. Apsolutno nikakve potrebe za tim. Držite se okvira nekog normalnog. A ovo, izvinite, ali to da tolerišemo ,nećemo. I mene baš briga za te NDI školice, ja sam to davno prošao, još u svojim počecima, početkom 2000-ih.
Znam ja sve te igrice i kako se izvuče iz konteksta i od toga pravi priča, i kako ovo i kako ono. Sve je to meni poznato. I znam da je uvek bolje staviti se u poziciju žrtve i da ja sad ovde se savijam kao, evo, jadan ja, vidite kako me vređaju. Ja nisam taj tip. Nije mi takav karakter. I kad sam žrtva, trudim se da ne budem žrtva.
I neću da budem žrtva. Da ja budem svesno žrtva nečijeg maltretiranja — pa šta sam ja? Što bih to radio? Ili biste to vi prihvatili? Ono što me raduje, to je da primećujete šta je ono što je loše. I ja se slažem. I moja diskusija je bila loša. I ružno je bilo ono sve u Skupštini juče.
Samo nemojte da mešate uzroke i posledice. Samo nemojte da mešate ono kako smo do toga došli. Samo nemojte da bude da sam ja došao posle tri dana zasedanja, upao unutra i krenuo da vređam svakog na koga mi je pogled pao. Jer se to nije desilo. Desilo se obrnuto. I moja je bila reakcija.
I svaki put će reakcija biti takva. Zato što jednostavno neki ljudi , i kao što ste videli, posle toga se sve stišalo i sednica se nastavila normalno. Nažalost.
A ja samo odavde mogu da pozovem i da molim na striktnoj primeni poslovnika: prva opomena, druga opomena, oduzimanje reči i da završimo s tim. Da ne bismo dolazili u situaciju da ja moram da štitim i sebe i svoje kolege na onakav način na koji sam to juče radio. Hvala.
Autor: D.Bošković
