Jan Ružička, član upravnog odbora PPF grupe, u autorskom tekstu za nemački list Handelsblatt podržao je inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame o postepenom, odnosno faznom članstvu zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.
Model po uzoru na Austriju
Ružička ističe da ovaj predlog nije radikalan, već da predstavlja austrijski model primenjivan od 1972. do 1995. godine, prilagođen današnjim geopolitičkim okolnostima.
Beč je 1972. godine potpisao sporazum o slobodnoj trgovini, zaobilazeći tadašnje neutralne obaveze, a punopravno članstvo u EU usledilo je tek 1995. godine nakon referenduma.
Ceo proces pristupanja Austrije trajao je 23 godine, tokom kojih se integracija odvijala kroz konkretne ekonomske činjenice na terenu, a ne samo kroz ceremonije.
Prednost za Brisel: Geopolitičko usidravanje bez troškova
Inicijativa koju su Vučić i Rama izložili podrazumeva pristup jedinstvenom tržištu i Šengenu, uz eksplicitno odbacivanje prava veta u Savetu, dodatnih komesara ili automatskog pristupa strukturnim fondovima.
Za Evropsku uniju ovo predstavlja izuzetno povoljnu ponudu – geopolitičko usidravanje regiona bez troškova kojih se članice najviše plaše.
Ružička naglašava da fazno članstvo nije ustupak Beogradu, već rešenje u kojem Balkan dobija ekonomske prednosti, a Brisel osigurava uticaj u srcu Južne Evrope.
Ekonomska realnost nadmašuje debatu
U tekstu se upozorava da ekonomska realnost u Srbiji već odavno nadmašuje političku debatu, jer je zemlja duboko integrisana u evropske lance snabdevanja.
U 2022. godini kineske direktne investicije u Srbiji iznosile su 1,4 milijarde evra, što je gotovo jednako ukupnim investicijama svih 27 zemalja članica EU.
Svaka godina oklevanja Brisela da odobri pristup jedinstvenom tržištu stvara prazninu koju popunjavaju drugi akteri kroz finansiranje infrastrukture i trgovinsku diplomatiju.
Ružička zaključuje da Evropa treba da donese stratešku odluku jer je ovo „poslednja velika evropska priča o rastu“, dodajući da izbor više nije između punopravnog članstva i statusa kvo, već između projektovane fazne arhitekture i neizvesne „sive zone“.
Autor: D.S.
