Dok Kremlj pokušava da opravda svoje najnovije masovne vazdušne udare na Kijev kao „odmazdu za ukrajinske napade”, poznati izraelski vojni analitičar i posmatrač Igal Levin izneo je oštru i brutalno realnu anatomiju trenutne faze rata.
Prema njegovim rečima, teza zvanične Moskve o „odgovorima na ukrajinske provokacije” potpuno je apsurdna i svedoči o dubokoj nezrelosti kako ruskog vojnog vrha, tako i celokupnog tamošnjeg društva.
Levin ističe da rat ima svoju neumoljivu logiku, a da pokušaji Rusije da se predstavi kao žrtva više ne prolaze ni kod elementarno pismenih posmatrača.
Zamena teza: Ko ovde zapravo odgovara na agresiju?
Izraelski ekspert naglašava da je koncept „ruske odmazde” logički neodrživ iz prostog razloga – Rusija je ta koja je započela rat.
„Sve akcije Ukrajine su po definiciji reakcija. Kada Kijev udari unutar Rusije, on zapravo odgovara na agresiju. Rat nikada ne može biti jednostrana igra. Ako ste odlučili da nekoga bombardujete, morate biti spremni da će i oni bombardovati vas. Rusija se, s druge strane, ponaša ekstremno infantilno – baš kao i njeni građani, koji iskreno izražavaju iznenađenje i šok kada eksplozije počnu da odjekuju na njihovoj sopstvenoj teritoriji”, piše Levin.
On povlači jasnu i ključnu razliku u izboru meta između dve zaratićene strane. Dok Rusija sistematski cilja mirne, civilne objekte, stambene četvrti i istorijsko-kulturnu baštinu, Ukrajina hirurški precizno gađa isključivo legitimne vojne i ekonomske ciljeve poput rafinerija nafte, vojnih fabrika, ratnih brodova, logističkih čvorišta, arsenala municije, luka, kao i štabova ruske vojske i FSB-a.
Umesto da preuzme odgovornost u stilu da su oni ti koji su sve započeli i da sada bombarduju, Moskva se, prema Levinovim rečima, ponaša kao uplašeni i zbunjeni tinejdžer koji pokušava da opravda sopstvene postupke lažnim izgovorima. On podseća da niko nije bombardovao Rusiju, niti je to planirao, dok ona sama nije pokrenula invaziju.
Spirala nasilja u 2026. godini: Ukrajinski udari postaju moćniji od ruskih
Levin napominje da se matematika rata drastično promenila tokom godina. Dok je Rusija od samog početka napadala punom snagom – a sada već treći put koristi čak i balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik” – ukrajinski kapaciteti konstantno rastu. Tokom 2022. godine Ukrajina je uzvraćala znatno slabije nego u 2023. godini, dok su napadi iz 2024. godine bili tek uvod u ono što je usledilo tokom 2025. godine. Danas, u 2026. godini, došli smo do tačke gde ukrajinski udari po obimu pričinjene štete neretko i nadmašuju ruske napade.
Sledeći udari Kijeva, oni koji će biti stvarna odmazda, biće još masovniji i moćniji nego oni s početka ove godine, što izraelski posmatrač opisuje kao nezaustavljiv i neumoljiv progres.
Skriveni adut Kijeva: Zašto bi Rusi trebalo da budu zahvalni Ukrajincima?
Možda najintrigantniji deo Levinove analize odnosi se na uzdržanost koju Kijev pokazuje, uprkos tome što poseduje tehnologiju za masovno uništenje civilnog stanovništva unutar Rusije. Kao primer navodi teške dronove tipa FP-5, koji su sposobni da nose čitavu tonu eksploziva. Da Ukrajina želi da primeni rusku taktiku spržene zemlje i sejanja terora među običnim građanima, sa ovakvim arsenalom to bi mogla da uradi bez ikakvih poteškoća.
„Ukrajina ima tu sposobnost, ali svesno bira da ne krene tim putem. Kada se ovaj rat završi, da sam na mestu Rusa, izrazio bih duboku zahvalnost i poštovanje Ukrajincima upravo zbog ove ljudske i vojničke uzdržanosti”, naglašava Levin.
Zaključak analize je sumoran za rusko društvo: sve dok traje rat, eksplozije unutar Rusije će se samo umnožavati, a jedini i isključivi krivac za svaku uništenu rusku rafineriju i vojnu bazu sedi u Kremlju. Problem je, kako zaključuje Levin, što ruski društveni infantilizam sada plaća cenu u krvi.
