Zvanični Teheran saopštio je da ne planira direktne susrete sa američkim izaslanicima, insistirajući na tome da će posrednici voditi razgovore u Dohi.
Iranske vlasti su najavile da će prvog jula poslati delegaciju u Katar kako bi se razgovaralo o primeni Memoranduma o razumevanju između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, ali i dalje striktno odbijaju direktne pregovore sa američkom delegacijom, kao i bilo kakvu diskusiju o svom nuklearnom programu u ovom trenutku. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai izjavio je da za naredne dane nije zakazan nikakav sastanak sa američkom stranom ni na jednom nivou. Iranske vlasti takođe poručuju da uslovi prekida vatre moraju biti u potpunosti finalizovani pre početka daljih pregovora.
U isto vreme, iranski zvaničnici paralelno koriste diplomatske inicijative i vojnu prinudu kako bi izvršili pritisak na regionalne države da podrže novi „regionalni bezbednosni mehanizam“, čiji je verovatni cilj unapređenje dugogodišnje težnje Teherana da protera Sjedinjene Američke Države sa Bliskog istoka. Kroz ovaj predloženi mehanizam, Iran nastoji da podstakne zalivske države da se distanciraju od Vašingtona u zamenu za stratešku saradnju sa Teheranom. Kako bi obezbedio podršku zalivskih zemalja za svoje ključne zahteve, Iran najverovatnije nudi ekonomsku saradnju, garancije o nenapadanju i neometan pristup Ormuskom moreuzu.
Teheran nastavlja da šalje jasne signale o svojoj nameri da zadrži dugoročnu kontrolu nad Ormuskim moreuzom, uprkos očiglednom otporu zalivskih država. Glavni iranski pregovarač Mohamad Bager Galibaf ranije je naglasio da suverenitet nad ovim strateškim prolazom pripada isključivo Iranu i Omanu, te da je saobraćaj u moreuzu podložan iranskim pravilima. Međutim, između Irana i Omana očigledno postoje nesuglasice u vezi sa samim upravljanjem moreuzom. Prema navodima zapadnih medija, Oman je nedavno predstavio Vašingtonu predlog prema kojem bi brodske kompanije plaćale takse za tranzit, pri čemu regionalne diplomate tvrde da bi te takse bile dobrovoljne, dok iranski zvaničnici insistiraju na tome da one moraju biti obavezne. Analitičari upozoravaju da bi svaki dogovor koji prihvata iransku kontrolu nad moreuzom, bez obzira na strukturu naplate taksi, predstavljao izuzetan problem za interese Sjedinjenih Američkih Država, zalivskih zemalja i celokupne globalne trgovine.
Kao odgovor na sve složeniju bezbednosnu dinamiku, Centralna komanda američke vojske (CENTCOM) navodno planira raspoređivanje kopnenih snaga u Izrael i Liban kako bi se nadgledalo poštovanje Trilateralnog okvirnog sporazuma. Prisustvo američkih trupa na terenu omogućiće Vašingtonu da znatno brže identifikuje i reaguje na potencijalna kršenja prekida vatre od strane Izraela ili Hezbolaha, čime bi se efikasno ograničila potencijalna prednost Irana u nedavno uspostavljenoj „ćeliji za deeskalaciju sukoba“. Uprkos ovakvom diplomatskom i bezbednosnom zastoju na Bliskom istoku, cene nafte na globalnom tržištu za sada beleže blagi pad.
