Lideri država članica NATO-a okupili su se u Ankari kako bi potvrdili nepokolebljivu posvećenost kolektivnoj odbrani u okviru člana pet Vašingtonskog ugovora.
Na samitu je još jednom istaknuto da napad na jednu članicu predstavlja napad na celu Alijansu, dok jedinstvo, solidarnost i kolektivna snaga ostaju temelj mira i prosperiteta za milijardu građana u slobodnim i demokratskim društvima.
Kako bi se suprotstavili dugoročnoj pretnji koju Rusija predstavlja za evroatlantsku stabilnost, saveznici su preduzeli konkretne finansijske korake u skladu sa obavezama iz Haga. Evropske države i Kanada su tokom prošle godine povećale svoja ulaganja u osnovne odbrambene potrebe za više od sto trideset devet milijardi dolara. Tokom samita u Ankari najavljene su i nove nabavke u vrednosti od preko pedeset milijardi dolara, uz jasan dogovor o proširenju kolektivnih proizvodnih kapaciteta i ubrzanju inovacija kroz saradnju sa namenskom industrijom. Saveznici su se takođe obavezali da će ukloniti trgovinske barijere u sektoru odbrane među članicama kako bi maksimizovali dubinu industrijske saradnje.
Alijansa gradi snažniju Evropu unutar modernizovanog NATO-a, pri čemu evropski saveznici i Kanada, u saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama, preuzimaju sve veću odgovornost za odbranu. Odvraćanje se sada oslanja na adekvatnu kombinaciju nuklearnih, konvencionalnih i protivraketnih sposobnosti, koje su dodatno ojačane svemirskim i sajber resursima. U cilju održavanja borbene prednosti, velika sredstva se ulažu u sisteme za precizne udare dugog dometa, integrisanu vazdušnu i raketnu odbranu, bespilotne sisteme i obaveštajne kapacitete. Pored toga, NATO intenzivno razvija interoperabilni transatlantski borbeni klaud i aktivno usvaja moćne modele veštačke inteligencije.
Pitanje Ukrajine ostaje jedan od najvažnijih prioriteta, s obzirom na to da njena borba direktno doprinosi transatlantskoj bezbednosti, zbog čega su saveznici ujedinjeni u nepokolebljivoj podršci očuvanju njene slobode, suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Evropski saveznici i Kanada sada finansiraju ogromnu većinu bezbednosne pomoći Kijevu, a dogovoreno je da ta podrška mora biti pravedna, dugoročno održiva i predvidljiva. Države članice su se obavezale da će tokom ove godine obezbediti sedamdeset milijardi evra za vojnu opremu, pomoć i obuku ukrajinskih snaga. Takođe je potvrđena suverena obaveza da se najmanje isti nivo pomoći zadrži i tokom naredne godine, dok je Alijansa posebno pozdravila odluku Evropske unije da Kijevu pruži višegodišnje finansiranje kroz Zajam za podršku Ukrajini.
Pored dešavanja u Evropi, Alijansa nastavlja da se prilagođava hibridnim pretnjama, stalnom terorizmu i globalnoj nestabilnosti koja definiše šire bezbednosno okruženje. Lideri su poslali jasnu poruku Iranu, naglašavajući da ta država nikada ne sme doći u posed nuklearnog oružja, uz oštar poziv Teheranu da u potpunosti poštuje slobodu plovidbe u Ormuskom moreuzu. Samit je završen izražavanjem duboke zahvalnosti Turskoj na gostoprimstvu, uz zaključak da Alijansa nepokolebljivo stoji uz Ukrajinu i ostaje posvećena prilagođavanju strateškoj konkurenciji u svetu.
