Države članice Evropske unije u 2025. godini izdvojile su procenjenih 130,2 milijarde evra za istraživanje i razvoj, što čini 0,69% BDP-a Unije. Prema novim podacima Eurostata, reč je o rastu od 60,5% u odnosu na 2015. godinu, ali i dalje uz ogromne nejednakosti među samim članicama.
Ulaganja evropskih vlada u istraživanje i razvoj (GBARD) zabeležila su stabilan rast, dostigavši 130.200 miliona evra u 2025. godini. Ovo predstavlja povećanje od 2,4% u odnosu na 2024. godinu (kada je izdvojeno 127.144 miliona evra), odnosno skok od čak 60,5% u poređenju sa 2015. godinom (81.138 miliona evra).
Na nivou cele Unije, prosečna budžetska alokacija za istraživanje i razvoj iznosila je 288,9 evra po stanovniku, što je rast od 57,7% u odnosu na 183,2 evra zabeleženih deset godina ranije.
Duboke nejednakosti: Luksemburg na vrhu, Rumunija jedina u padu
- Iza prosečnih brojki Unije kriju se drastične razlike među državama članicama u pogledu izdvajanja po glavi stanovnika:
- Najveći budžeti po stanovniku: Luksemburg se ubedljivo nalazi na prvom mestu sa 917,2 evra po stanovniku, a slede ga Danska sa 627,1 evrom i Nemačka sa 553,5 evra.
Najniža izdvajanja: Na dnu liste nalaze se Rumunija sa svega 18,8 evra po stanovniku, Mađarska sa 57,4 evra i Malta sa 73,7 evra.
Posebno zabrinjavajući podatak jeste da je Rumunija jedina zemlja u EU koja je zabeležila pad ulaganja po stanovniku u odnosu na 2015. godinu — smanjenje od -9,6% (sa 20,8 evra na 18,8 evra).
Sve ostale članice zabeležile su rast ulaganja u proteklih 10 godina. Dok je Švedska imala najumereniji rast od +14,7% (sa 363,4 na 416,7 evra po stanovniku), Bugarska je ostvarila rekordni skok od čak +495,5%, povećavši izdvajanja sa 15,5 evra u 2015. na 92,3 evra u 2025. godini.
Gde odlazi novac: Univerziteti i opšti napredak znanja u fokusuKada je reč o raspodeli sredstava prema društveno-ekonomskim ciljevima, naučni i obrazovni sektor apsorbuju većinu evropskog budžeta za istraživanje:
- 37,3% ukupnog budžeta usmereno je na opšti napredak znanja putem Opštih univerzitetskih fondova (GUF), kojima države blok-grantovima direktno finansiraju rad javnih visokoškolskih ustanova.
- 18,4% izdvojeno je za opšti napredak znanja iz drugih javnih izvora izvan univerzitetskih fondova.
- 9,5% opredeljeno je za industrijsku proizvodnju i tehnologiju.
- 6,7% usmereno je u zdravstveni sektor.
- 5,8% namenjeno je odbrani i vojnim istraživanjima.
Podaci jasnije nego ikada pokazuju da, iako EU u celini kontinualno povećava izdvajanja za nauku i tehnologiju kako bi održala korak sa globalnim rivalima, unutrašnji jaz između inovacionih lidera sa Severa i Zapada i zemalja sa Jugoistoka Evrope ostaje jedan od ključnih izazova za koheziju Unije.
