Ukrajinski zvaničnici su 12. avgusta zvanično objavili rezultate velike kontraofanzive u pravcu Oleksandrivke, koja se odvijala u periodu od januara do avgusta 2026. godine.
Prema najnovijoj analizi američkog Instituta za proučavanje rata (ISW), ovi rezultati jasno demonstriraju sposobnost ukrajinskih snaga da ostvare relativno značajne taktičke napretke, kao i da uspešno vrate u upotrebu ograničene aspekte mehanizovanih manevara na lokalizovanim delovima fronta.
Uspeh na bojnom polju pratio je i snažan udar na rusku logistiku. U noći 11. avgusta, ukrajinske snage izvele su masovan napad na rusku pomorsku i žitnu infrastrukturu u lučkom gradu Novorosijsku, smeštenom u Krasnodarskom kraju.
Ruski noćni udari i trka u naoružanju
Sa druge strane, ruske snage nastavljaju sa intenzivnim vazdušnim kampanjama. Tokom noći, Rusija je na teritoriju Ukrajine lansirala jednu balističku raketu Iskander-M, jednu protivradarsku raketu Kh-31P, neodređen broj krstarećih raketa Kh-35, kao i čak 138 bespilotnih letelica.
Analitičari ISW-a procenjuju da će Rusija u narednom periodu nastaviti da se oslanja na upotrebu relativno malog broja dronova Geran na mlazni pogon u svojim noćnim napadima. Ovakva taktika će verovatno ostati na snazi sve dok Ukrajina ne razvije dovoljne kontramere i dok se tehnološka trka u ofanzivno-defanzivnom naoružanju ponovo ne resetuje.
Upozorenja iz Kijeva: Moskva sprema prisilnu mobilizaciju
U svetlu eskalacije sukoba, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izdao je ozbiljno upozorenje međunarodnoj zajednici. Prema njegovim rečima, Rusija aktivno priprema sprovođenje masovne prisilne mobilizacije rezervista. Očekuje se da će ovaj nepopularan potez Kremlja biti realizovan neposredno nakon izbora za rusku Državnu dumu, zakazanih za septembar 2026. godine.
Kremlj na geopolitičkom frontu: Pritisci na Japan i EU
Pored dešavanja na ukrajinskom frontu, izveštaj ISW-a osvrće se i na šire geopolitičke manevre Moskve. Kremlj, kako se navodi, verovatno pokušava da odvrati Japan od usvajanja novog, asertivnijeg odbrambenog stava koji Rusija doživljava kao pretnju po sopstvene interese.
Istovremeno, ruski predsednik Vladimir Putin ulaže napore da odvrati Evropsku uniju (EU) od najavljenih zaplena plovila koja pripadaju ruskoj takozvanoj „floti u senci”, brodovima koji se često koriste za transport energenata i zaobilaženje međunarodnih sankcija.
