Obaveštajne službe Rusije, Irana i Kine sve masovnije koriste amaterske posrednike i lokalne kriminalne mreže za izvođenje operacija nadzora, sabotaža i političke represije na evropskom tlu.
Prema novoj analizi Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), ovaj fenomen stvorio je svojevrsnu „ekonomiju tezgarenja” (gig economy) u obaveštajnom sektoru, gde se preko aplikacija poput Telegrama regrutuju ranjivi pojedinci, maloletnici i pripadnici podzemlja za jednokratne zadatke.
Eskalacija ratnih sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku drastično je povećala potražnju za ovakvim uslugama, u trenutku kada je klasično delovanje obaveštajaca pod diplomatskom zaštitom u Evropi postalo gotovo nemoguće. Masovna proterivanja stotina ruskih operativaca iz ambasada širom Evrope od 2018. do 2022. godine, kao i razbijanje mreža takozvanih „ilegalaca”, primorali su neprijateljske države da profesionalne agente povuku u domovinu i operacijama upravljaju na daljinu. Sličan trend zabeležen je i kod kineskog Ministarstva državne bezbednosti (MSS), čije su aktivnosti preusmerene na daljinsko vođenje regrutovanih posrednika nakon hapšenja njihovog oficira u zajedničkoj operaciji Belgije i SAD 2018. godine.
Ovakav vid regrutacije pruža stranim službama jeftin metod koji im omogućava da zvanično negiraju umešanost i izbegnu gubitak obučenog kadra. Primeri na terenu jasno ukazuju na razmere problema: u Velikoj Britaniji su u junu 2026. godine osuđena dvojica muškaraca koji su preko Telegrama regrutovani od strane pojedinca povezanog sa ruskom vladom kako bi zapalili imovinu i vozilo povezano sa bivšim premijerom Kirom Starmerom. U Ukrajini je tokom jedne godine optuženo više od 1.100 ljudi za terorizam i sabotažu u korist Rusije, pri čemu su oko 20 odsto činili maloletnici. Istovremeno, Iran preko svojih front organizacija, poput Pokreta islamskih drugova desnice (IMCR), regrutuje mreže širom Evrope za izvođenje napada i likvidacija.
Međutim, oslanjanje na amatere donosi i ogromne rizike od nepredvidive eskalacije i fatalnih grešaka na terenu. Za razliku od obučeni oficira, regrutovani plaćenici deluju bez čvrste komandne strukture, često postupaju nesmotreno i bez preciznog planiranja. U Švedskoj je u februaru 2025. godine tinejdžer, koga je IMCR angažovao za ciljano ubistvo, usmrtio pogrešnu osobu usled zamene identiteta. Pored toga, kineski slučajevi iz juna 2026. godine pokazuju da pojedini regrutovani posrednici počinju da podugovaraju sopstvene podizvođače, čime se kontrola matičnih obaveštajnih službi nad operacijama u potpunosti gubi.
Ova taktička metodologija, koju stručnjaci porede sa upotrebom jeftinih dronova samoubica u ratnim zonama, stvorila je ozbiljan pritisak na resurse bezbednosnih i pravosudnih organa u Nemačkoj, Holandiji, Poljskoj i Velikoj Britaniji. Evropske obaveštajne agencije suočavaju se sa izazovom bez presedana, jer neutralisanje pojedinačnih operativaca više ne zaustavlja pretnju, s obzirom na to da ih je putem interneta moguće brzinom i lakoćom zameniti novim potrošnim akterima.
