NAFTA IDE KA 120 DOLARA, TRAMPA ČEKA KLJUČNI TEST: Sukobi, izbori i ekonomski udar spremaju novu geopolitičku oluju - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED NEDELJE

Dok se američki predsednik Donald Tramp priprema za važne međuizbore, političke tenzije rastu i u Brazilu, a Moskva nastoji da kroz energetsku diplomatiju kako tako izađe iz međunarodne izolacije. Šta ovi događaji govore o novom odnosu snaga u svetu i kakve posledice mogu imati po globalnu ekonomiju i međunarodnu bezbednost, saznajte u Pinkovom geopolitičkom pregledu nedelje.

Privremeni humanitarni prekid vatre u oblasti grada Oleškija u Hersonskoj oblasti zvanično je stupio na snagu. Lokalizovani sporazum postignut je uz međunarodno posredovanje i koordinaciju prve dame SAD Melanije Tramp, a u pregovorima su učestvovali ukrajinski komesar za ljudska prava Dmitro Lubinets i ruska zvaničnica Jana Lantratova. Oleški se nalazi pod okupacijom ruskih snaga od početka invazije u februaru 2022. godine, a grad je pogođen teškom humanitarnom krizom i ozbiljnom nestašicom hrane. Režim tišine ima za cilj da obezbedi sigurne koridore za dostavu osnovnih životnih namirnica, lekova, kao i evakuaciju ugroženih civila i starijih osoba koji žele da napuste grad. Prema izjavama vojnih zvaničnika obe strane, operacija je izuzetno kompleksna i sprovodi se u fazama, što uključuje i prethodno inženjersko izviđanje i deminiranje pristupnih puteva kako bi se garantovao bezbedan prolaz humanitarnim konvojima.

Istovremeno, ukrajinsko Ministarstvo odbrane i predsednik Volodimir Zelenski potvrdili su da su uspešno otklonjene restrikcije na satelitskim mrežama Starlink i StarShield, koje su prethodno ozbiljno ometale operacije na frontu. Tokom proteklih nedelju dana, ograničenja brzine prenosa podataka za opremu u pokretu (na brzinama preko 100 do 160 km/h) dovela su do gubitka signala, što je ugrozilo rad ukrajinskih jurišnih dronova srednjeg dometa i koordinaciju jedinica na prvoj liniji fronta. Iako uzroci i pozadina uvođenja ovih tehničkih limita nisu zvanično obrazloženi, monitoring sistemi Oružanih snaga Ukrajine sada beleže potpuno stabilizovanu vezu i pun kapacitet rada čak i pri brzinama kretanja objekata koje premašuju 400 kilometara na sat. Normalizacija ovih vojnih komunikacionih kanala ključna je za stabilizaciju odbrambenih linija i nastavak izviđačkih i logističkih misija ukrajinske vojske u zonama sukoba.

Odluka Južne Koreje da povuče osam diplomata iz Kijeva predstavlja ozbiljnu eskalaciju diplomatskog sukoba koji je započeo nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski javno obelodanio prebacivanje dvojice severnokorejskih vojnika u Seul. Južna Koreja tvrdi da je Ukrajina time prekršila strogi sporazum o poverljivosti, koji je osmišljen kako bi se zaštitili sami zarobljenici, ali i njihove porodice koje su ostale u Severnoj Koreji. Spomenuti vojnici zarobljeni su u januaru 2025. godine u ruskoj Kurskoj oblasti, gde su se borili na strani Moskve, a u Južnu Koreju su prebačeni sredinom septembra 2026. nakon što su izrazili želju da tamo započnu novi život. Izostanak adekvatnog odgovora Kijeva na zahteve za zvaničnim izvinjenjem, kao i učestali ruski vazdušni udari na ukrajinsku prestonicu, poslužili su južnokorejskom Ministarstvu spoljnih poslova kao opravdanje za ovako radikalnu odluku.

Ovom potezu prethodio je opoziv južnokorejskog ambasadora Park Ki-čanga, dok administracija predsednika Li Dže Mjunga naglašava da izvinjenje koje je poslao ukrajinski šef diplomatije Andrij Sibih nije ispunilo očekivanja Seula. Iako Kijev i dalje negira postojanje formalnog dogovora o tajnosti, južnokorejski ministar spoljnih poslova Čo Hjun istakao je da su delimične restrikcije u ambasadi bile neizbežne, ali da će otpravnik poslova i konzularno osoblje ostati u zemlji radi zaštite preostalih južnokorejskih državljana. Uprkos zategnutim bilateralnim odnosima, zvanični Seul je potvrdio da šira humanitarna pomoć i učešće u međunarodnim naporima za obnovu ratom pogođene Ukrajine za sada ostaju nepromenjeni.

U Sjedinjenim Američkim Državama u punom je jeku završnica kampanje za ključne međuizbore za Kongres (midterms) koji će se održati u utorak, 3. novembra 2026. godine. Ovi izbori, na kojima se bira svih 435 mesta u Predstavničkom domu i 35 od 100 mesta u Senatu, tradicionalno predstavljaju svojevrsni referendum o radu predsednika. Dve godine nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću, njegova administracija bori se da očuva kontrolu nad zakonodavnom vlašću. Glavne teme koje oblikuju svest birača i dominiraju političkim debatama jesu visoki troškovi života, ekonomska stabilnost, poreske reforme, pitanja imigracije, kao i spoljnopolitički izazovi poput rata u Iranu.

Prema trenutnim anketama i predviđanjima platformi kao što su Decision Desk HQ i Polymarket, Demokratska stranka važi za jasnog favorita za preuzimanje većine u Predstavničkom domu, gde modeli daju opoziciji čak 79% do 92% šansi za pobedu. Sa druge strane, trka za Senat je znatno neizvesnija, iako prognoze i u ovom domu daju blagu prednost demokratama (oko 57% do 66% šansi za preuzimanje kontrole). Očekuje se da će ishod celokupnih međuizbora zavisiti od tesnih rezultata u nekoliko ključnih država, pre svega u Ohaju, Teksasu, Mejneu, Aljasci, Ajovi i Kanzasu, gde se vode najskuplje i najintenzivnije kampanje.

Očekivanja od ovih izbora su istorijska, a procenjuje se da će ukupna potrošnja na političko oglašavanje dostići rekordan iznos od 11,6 milijardi dolara. Ukoliko demokrate uspeju da osvoje oba doma Kongresa, to bi moglo potpuno da promeni odnos snaga u Vašingtonu i praktično blokira zakonodavnu agendu predsednika Trampa u drugoj polovini njegovog mandata. S druge strane, republikanci ulažu ogromne napore i resurse na terenu, nadajući se da će mobilizacija njihovog biračkog tela u završnici i kroz rano glasanje sprečiti projektovani "demokratski talas" i sačuvati barem minimalnu većinu u Senatu.

Cene sirove nafte na globalnom tržištu približile su se svom šestomesečnom maksimumu i dostigle nivo od oko 116 dolara po barelu, što je direktna posledica eskalacije oružanog sukoba u Iranu koji ozbiljno ugrožava stabilnost snabdevanja energentima. Situaciju je dodatno zaoštrila zvanična odluka vlasti u Teheranu da proglase potpunu zabranu ulaska američkih vojnih brodova u Persijski zaliv, što je izazvalo momentalni skok premija za rizik na berzama u Londonu i Njujorku. Trgovci naftom opravdano strahuju od dugotrajne blokade Ormuskog prolaza, ključne svetske pomorske rute kroz koju prolazi petina ukupne svetske potrošnje nafte, što bi moglo da izazove novi inflatorni šok na globalnom nivou.

U potrazi za diplomatskim rešenjem, intenzivirani su napori takozvane „Mekanske alijanse“ – regionalnog bloka koji čine Turska, Saudijska Arabija i Pakistan – sa ciljem da se hitno posreduje u uspostavljanju primirja. Diplomate ove tri zemlje pokrenule su koordinisanu inicijativu i hitne pregovore iza zatvorenih vrata kako bi privolele sukobljene strane na kompromis i sprečile dalju militarizaciju regiona. Uspeh ove misije smatra se ključnim za stabilizaciju finansijskih tržišta, jer bi neuspeh pregovora i potencijalni direktni vojni odgovor Vašingtona na iransku blokadu mogli da gurnu cenu nafte znatno iznad granice od 120 dolara po barelu.

Nakon što je u stravičnom terorističkom napadu na crkvu u sirijskom selu Hamud mučki ubijeno devet civila, a više desetina ranjeno, vojska Jordana reagovala je munjevito i pokrenula koordinisanu vojnu akciju na jugu Sirije. Jordanske vazduhoplovne snage (RJAF) podigle su borbene avione F-16 i izvršile seriju razornih i visokopreciznih udara na ključna uporišta, logističke baze i rute za snabdevanje radikalnih islamista u pograničnom pojasu. Prema zvaničnim vojnim izvorima iz Amana, ova operacija izvedena je u bliskoj saradnji sa obaveštajnim službama kako bi se locirale tačne pozicije ekstremista i sprečilo njihovo dalje prelivanje preko granice.

U ovim žestokim vazdušnim udarima uspešno je eliminisano više od 20 pripadnika Islamske države, uključujući i dvojicu lokalnih komandanata koji su bili direktno povezani sa planiranjem i logističkom podrškom napada na hrišćansku zajednicu. Pored eliminacije ljudstva, jordanske rakete su potpuno uništile tri skrivena skladišta municije, nekoliko borbenih vozila opremljenih teškim mitraljezima i podzemne bunkere koje su teroristi koristili kao zaklon. Generalštab Jordana poručio je da je ova akcija jasna poruka da zvanični Aman neće tolerisati pretnje po svoju nacionalnu bezbednost i stabilnost regiona, te da će nastaviti sa beskompromisnim udarima na sve terorističke ćelije u svom okruženju.

Zvaničnik jemenskog pobunjeničkog pokreta Huti, Mohamed Ali al-Huti, oštro je reagovao na odluku egipatskog parlamenta da odobri vojnu podršku Saudijskoj Arabiji, proglasivši ovaj potez direktnom objavom rata Republici Jemen. Al-Huti, koji je član političkog biroa ove grupacije, istakao je u svojoj poruci na platformi Telegram da “Kairo, pod plaštom takozvane odbrane Rijada, zapravo uvlači sopstvenu zemlju u širi regionalni sukob”. On je dodao da ovakva odluka predstavlja veliku uslugu Izraelu i uporedio situaciju sa uvlačenjem Egipta u jemenski građanski rat tokom šezdesetih godina prošlog veka, podsećajući na istorijske rane i gubitke koje je egipatska vojska tada pretrpela na jemenskom tlu.

Ova eskalacija usledila je nakon što je parlament Egipta, na hitan zahtev predsednika Abdela Fataha el-Sisija, zvanično odobrio slanje vojne pomoći i preduzimanje odbrambenih mera u slučaju da Saudijska Arabija to zatraži. Prema članu 152. egipatskog Ustava, predsednik države ne može rasporediti oružane snage u inostranstvu bez konsultacija sa Nacionalnim savetom za odbranu i dvotrećinske podrške poslanika, što pokazuje ozbiljnost sa kojom Kairo pristupa novonastaloj situaciji. Hitna odluka Kaira motivisana je učestalim napadima Huta tokom oktobra na ključnu saudijsku infrastrukturu, uključujući međunarodni aerodrom u Rijadu i postrojenja naftnog giganta „Saudi Aramko”, ali i direktnim ekonomskim pretnjama po bezbednost Crvenog mora, moreuza Bab el-Mandeb i prihode od Sueckog kanala.

Na godišnjim sastancima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke održanim u Bankoku, lideri ovih institucija su formalno upozorili da duboka geoeonomska i geopolitička fragmentacija preti da dugoročno smanji globalni bruto domaći proizvod (BDP) za čak 7 procenata. Generalna direktorka MMF-a, Kristalina Georgijeva, ukazala je na to da iako najnoviji izveštaj World Economic Outlook projektuje blagu otpornost i globalni privredni rast od 3,1% za 2026. godinu, stvarni dobici postaju izrazito nejednaki i koncentrisani u svega 32 ekonomije sveta koje generišu čak 95% tog rasta, dok je skoro polovina zemalja članica zabeležila pad u svojim prognozama. Glavni pokretač ove otpornosti leži u investicionom bumu fokusiranom na veštačku inteligenciju (AI) unutar razvijenih tržišta, što istovremeno produbljuje jaz u odnosu na siromašnije zemlje u razvoju koje trpe posledice visokih troškova zaduživanja i skoka globalne inflacije na projektovanih 4,7%.

Paralelno sa ovim tehnološkim jazom, trgovinska trvenja i carinski ratovi između Sjedinjenih Američkih Država i Kine dostigli su tačku u kojoj je međusobno ekonomsko razdvajanje (decoupling) postalo primarna prepreka širenju međunarodne trgovine. Predsednik Grupe Svetske banke, Adžaj Banga, naglasio je da se globalni trgovinski lanci strukturalno transformišu jer efektivne carinske stope između Vašingtona i Pekinga ostaju na ekstremno visokom nivou – pri čemu kineske tarife na uvoz iz SAD iznose oko 31,9%, dok američke namete na kinesku robu dostižu 35,2%. Ove unilateralne protekcionističke mere i širenje koncepta „ekonomske bezbednosti“ primoravaju države na dupliranje investicija i stvaranje izolovanih trgovinskih blokova, čime se trajno narušava prekogranično poverenje i direktno usporava transfer tehnologija neophodnih za suzbijanje siromaštva na globalnom nivou.

Talas masovnih protesta zbog drastičnog pada životnog standarda i stambene krize kulminirao je tokom proteklog vikenda širom evropskog kontinenta, okupivši stotine hiljada gnevnih građana na ulicama. Prema zvaničnim podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, samo u Francuskoj je na ulice izašlo oko 410.000 ljudi, od čega 110.000 u Parizu, dok sindikati procenjuju da je brojka bila dvostruko veća. Istovremeno, u Španiji su demonstracije podstaknute nezadovoljstvom zbog rasta kirija i neuspeha parlamenta da izglasa zakone o zaštiti podstanara, dok su u susednoj Italiji građani u Rimu, Milanu i Torinu digli glas protiv skoka inflacije, koja je u ovoj zemlji za samo mesec dana porasla na 4,2 odsto.

Dok je većina marševa počela mirno, situacija je drastično eskalirala u Parizu i Tirani, gde su zabeleženi žestoki i nasilni sukobi sa snagama bezbednosti. Francuska policija je upotrebila vodene topove i velike količine suzavca kako bi rasterala maskirane grupe koje su uništavale javnu imovinu i pljačkale radnje na periferiji prestonice, a ministar unutrašnjih poslova potvrdio je privođenje gotovo 1.000 demonstranata. Slične dramatične scene odigrale su se i u glavnom gradu Albanije, gde je 2.500 policajaca intervenisalo šok-bombama i suzavcem nakon što su okupljeni građani i studenti, koji zahtevaju ostavku premijera Edija Rame, kamenicama i Molotovljevim koktelima napali i zapalili ulaze nekoliko vladinih zgrada.

Aktuelni levičarski predsednik Brazila, Luiz Inasio Lula da Silva, obezbedio je istorijski četvrti predsednički mandat, osvojivši 51,79% glasova (oko 64,26 miliona listića) u dramatičnom drugom krugu izbora održanom 25. oktobra 2026. godine. Njegov protivkandidat, desničarski senator Flavio Bolsonaro (sin bivšeg predsednika Žaira Bolsonara), osvojio je 48,21% glasova nakon što je prethodno vodio u prvom krugu. Lulin povratak i pobeda odmah su izazvali oštru reakciju na finansijskim tržištima; berza u Sao Paulu zabeležila je oštar pad od čak 15% na samom otvaranju, što je dovelo do privremene obustave trgovanja. Investitori su izrazili duboku zabrinutost povodom fiskalne politike novog-starog predsednika, s obzirom na to da je javni dug Brazila već premašio 82% BDP-a.

Političke tenzije dodatno su podgrejane nakon što je Flavio Bolsonaro odbio da prizna poraz i zatražio poništavanje izbora, fokusirajući se na odluku Vrhovnog suda da produži glasanje za dva sata u pojedinim oblastima. Američki predsednik Donald Tramp javno je podržao ove sumnje izjavivši pred novinarima da su izbori delovali „namešteno“ i da je pomenuto produženje glasanja bilo „veoma čudno“. Potpredsednik Brazila Žeraldo Alkmin oštro je odbacio ove navode u televizijskom intervjuu, naglasivši da su Trampove izjave „potpuno pogrešne“ i „neosnovane“, dok opozicione partije postepeno počinju da prihvataju zvanične rezultate uprkos protivljenju samog Bolsonara.

Ruski predsednik Vladimir Putin otvorio je u moskovskom Svetskom trgovinskom centru osmi Samit šefova država i vlada Foruma zemalja izvoznica gasa (GECF), organizacije koja okuplja 20 država članica i kontroliše čak 70 odsto dokazanih svetskih rezervi ovog energenta. Tokom svog obraćanja, Putin je istakao da na prirodni gas trenutno otpada četvrtina svetskog energetskog bilansa i da će njegova uloga samo jačati, predviđajući skok globalne potražnje na 5,5 triliona kubnih metara godišnje do sredine veka.

Samit je poslužio kao platforma za demonstraciju geopolitičke i ekonomske “snage”, a Moskva je na marginama skupa organizovala niz bilateralnih sastanaka. Najveću pažnju privukli su razgovori domaćina sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom i katarskim emirom šeikom Tamimom bin Hamadom el Tanijem, sa kojima je razmatrano dublje strateško partnerstvo, zajednički razvoj gasnih polja i optimizacija transportnih ruta u uslovima sankcija. Pored njih, u rusku prestonicu su stigli i lideri Ekvatorijalne Gvineje, Libije i Mozambika, a skup je završen usvajanjem Moskovske deklaracije, kojom se poziva na jačanje međusobne saradnje i razvoj suverenih tehnologija radi stabilizacije globalnog tržišta gasa.