Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra proslavljaju Krstovdan, koji u crkvenom učenju označava nalaženje krsta na kojem je razapet Isus Hrist.
Vernici Srpske pravoslavne crkve sutra proslavljaju veliki praznik Vozdviženje časnog Krsta, u narodu poznat kao Krstovdan, pomen na događaj kada je pronađen krst na kojem je raspet Isus Hristos. Sutrašnji dan provodi se u obaveznom postu.
Krstovdan je praznik kada se pravoslavni vernici prisećaju dva događaja u vezi sa časnim Krstom Hristovim, prvo pronalazak časnog Krsta na Golgoti, i drugo povratak časnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim. Tokom ratova krst se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su spretni vernici u nadi da imaju veliku moć, pošto su napravljeni od svetog drveta.
Ovaj praznik Vozdviženje Časnog krsta, slavi se još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi, a ustanovljen je godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, koji je održan 326. godine.
Slavi se uvek 14. septembra po starom julijanskom, odnosno 27. septembra po gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru.
Iako je Krstovdan radostan praznik, na ovaj dan važi pravilo strogog posta, na hlebu i vodi. Vernici na današnji dan uglavnom jedu hleb i grožđe.
Crkveni spisi
Obilazeći Svetu Zemlju sveta carica Jelena namisli da potraži časni Krst Hristov. Neki starac Jevrejin, po imenu Juda, jedini znade mesto gde se Krst nahođaše, pa prisiljen od carice izjavi, da je Krst zakopan pod hramom Venerinim, koga podiže na Golgoti car Adrijan. Carica naredi, te porušiše taj idolski hram, pa kopajući u dubinu nađoše tri krsta. Dok carica beše u nedoumici, kako da raspozna Krst Hristov, prolažaše mimo toga mesta pratnja sa mrtvacem.
Tada patrijarh Makarije reče, da meću na mrtvaca redom jedan po jedan krst. Kada metnuše prvi i drugi krst, mrtvac ležaše nepromenjeno. A kada staviše na nj treći krst, mrtvac ožive.
Po tome poznaše, da je to časni i životvorni Krst Hristov. Metnuše ga po tom i na jednu bolesnu ženu, i žena ozdravi. Tada patrijarh uzdiže krst, da ga sav narod vidi, a narod sa suzama pevaše: Gospode pomiluj!
Foto: Wikipedia.org/Lumen roma
Carica Jelena napravi kovčeg od srebra i položi u nj časni Krst. Docnije car Hozroj osvojivši Jerusalim, odvede mnogi narod u ropstvo i odnese Krst Gospodnji u Persiju. U Persiji Krst je ležao 14 godina. 628. god. car grčki Iraklije pobedi Hozroja i sa slavom povrati Krst u Jerusalim.
Ušavši u grad car Iraklije nošaše Krst na svojim leđima. No na jedanput stade car i ne mogaše ni koraka kročiti.
Patrijarh Zaharija vide angela, koji sprečavaše caru da u raskošnom carskom odelu ide pod Krstom i to po onom putu po kome je Gospod, bos i ponižen, hodio. To viđenje objavi patrijarh caru. Tada se car svuče, pa u bednoj odeći i bosonog uze Krst, iznese ga na Golgotu, i položi u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta.
Stari srpski običaj koji se vezuje za Krstovdan, kako za zimski tako i za ovaj jesenji je da se u ovoj posebnoj noći ostvaruje svaka želja. Zato večeras tačno u ponoć pogledajte u nebo i zamislite nedvosmislenu želju, izgovorite je jasno i glasno, a predanje kaže da ukoliko je "bogougodna", ona će se sigurno ispuniti.
