Umesto snega koji je najavljivan pre desetak dana, Novu godinu ćemo po svemu sudeći dočekati u duksevima i laganim jaknama!
Prema prognozama meteorologa, kako naših tako i onih “internacionalnih”, poslednjeg dana ove i prvog dana naredne godine očekuju nas maksimalne dnevne temperature od 12 do čak 16 stepeni, dok bi u najluđoj noći, negde oko ponoći, ona bila oko šestog ili sedmog podeoka na Celzijusovoj skali.
Foto: Pink.rs/S. Milovanov
Dakle, ne računajte na sneg ni zimske čarolije za Novu godinu.
- Prvog januara i kasnijih dana preko našeg područja i do zapadne Evrope prostiraće se veoma izražen termički greben po visini, a u nižim slojevima vazdušni pritisak biće znatno iznad normale. Takva sinoptička situacija uslovljavaće strujanje veoma tople vazdušne mase sa severa Afrike i iz oblasti Sahare koja će iznad našeg područja doneti sunčano i veoma toplo vreme za ovo doba godine, uz temperature i preko 15°C, ponegde i do 20°C, a na istoku i severoistoku Španije i na jugu Francuske lokalno i do 25°C. Da je kojim slučajem letnji deo godine, južnu i zapadnu Evropu i naše područje pogodio bi tropski talas sa temperaturama od 35 do 40°C i temperature bi bile za 10 do 15 stepeni više od proseka za sredinu leta, kao što će sada biti za toliko više od proseka za ovo doba godine - tvrdi meteorolog Đorđe Đurić.
Foto: TV Pink Printscreen
Vreme u novogodišnjoj noći prepuno je kontrasta pa smo kroz istoriju imali od sibirskih do prolećnih dana. U meteorološkim analima je ostalo zapisano da smo 1. januar 1982. godine u Beogradu dočekali praktično u kratkim rukavima jer je živa u termometru dostigla 18,2 stepena Celzijusovih, baš koliko je izmereno i poslednjeg dana u 2009. godini. Ekstremno topao početak godine imali smo i 1962. godine (17,6 stepeni).
Meteorolozi za doček ne najavljuju minuse kakvi su zabeleženi 1923. godine, kada je 31. decembra bilo 16,5 stepeni ispod nule, iako postoji podatak da je prvog dana 1888, kada su i počela merenja temperature na ovim prostorima, bilo još hladnije, čak minus 18,4 stepena. Kao izuzetno hladni počeci godine zapisane su 1938. i 1940.
Foto: Tanjug/Oksana Toskić
Svi koji godinama unazad Novu godinu dočekuju na prestoničkim ulicama, sigurno se sećaju kako smo u 2015. ušli kada je živa u termometru zabeležila minus 12,7 stepeni. Baš taj 1. januar 2015. ostaće zapamćen kao jedan od najhladnijih u istoriji prestonice. Samo malo toplije bilo je godinu dana kasnije, prvog dana 2016. izmereno je maksimalnih -7,3 stepena.
Ipak, poslednje tri godine dočekivali smo po pravilu u plusu. U 2019. i 2020. smo ušli sa temperaturom od 4-5 stepeni, dok je prvog dana 2018. živa u termometru bila i iznad desetog podeoka.
Iako mnogi smatraju da pahulje za doček Nove godine upotpunjuju idilu, Beograd je u poslednjih sedam decenija imao tek nešto više od dvadesetak dočeka sa snegom. Visina snežnog pokrivača je 1954. bila 31 centimetar, a 1969. sneg se zadržao ceo decembar.
Prognoza za novogodišnju noć
31. decembar 1. januar
Weather2Umbrella 13/6 15/8
BBC 10/7 13/4
Weather 12/6 12/4
Meteos 11/4 6/0
RHMZ 12/6 -
NAPOMENA: Prognozirana maksimalna i minimalna temperatura u danu
Prava zima tek posle 10. januara
Prema srednjoročnim najavama meteorologa, sneg i mrazeve ne treba očekivati barem do 10. januara, do kada će se zadržati znatno toplije vreme nego što je to uobičajeno za ovo doba godine.
Podsetimo, najtopliji Božić u Beogradu zabeležen je 2001. kada je temperatura bila 20,7 stepeni u plusu, dok je najhladniji bio 7. januar 1888. godine kada je izmereno -20,9 stepeni.
Na Kopaoniku 76 centimetara snega, a Zlatiboru 20
Sneg je uveliko počeo da se topi i na nižim planinama u Srbiji. Prema poslednjim podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) beli pokrivač na Zlatiboru je debljine 20 centimetara, na Crnom Vrhu (Divčibare) centimetar manje, dok za uživanje na ski stazama definitivno ne moraju da brinu posetioci na Kopaoniku gde je sada 76 centimetara snega.
