Posle odluke Prištine da odloži meru preregistracije vozila sa srpskim tablicama, jasno da će u budućim pregovorima na stolu biti dve teme - Zajednica srpskih opština i platforma za buduće pregovore o normalizaciji odnosa koja će se zasnovati na planu Makron-Šolc, kaže nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.
U izjavi za Tanjug, Milivojeć ističe da je insistiranje EU da platforma za buduće pregovore Beograda i Prištine bude plan Makron-Šolc, koji je kasnije definisan kao evropski plan, najdelikatniji i najosetljiviji deo pregovora u narednom periodu, jer se zasniva na nečem što je za Srbiju neprihvatljivo, a to je da u prvom planu bude status Kosova.
"To znači da sporazum o normalizaciji treba da znači i rešenje statusnog pitanja, odnosno priznanja Kosova, što je za Srbiju neprihvatljivo. Mi ni do danas nismo upoznati sa tim planom, jer znamo samo ono što se pojavilo u devet tačaka i koje se zasnivalo na nemačkom modelu", ističe Milivojević.
On kaze da ulazimo u tu fazu kada će sa jedne strane biti učinjen ustupak Srbiji zbog razgovora o ZSO, pokušaja da se situacija vrati u prethodno stanje i da se Srbi vrate u institucije, da se ispoštuje njihovo zahtev do kraja da se implementira ZSO do kraja i da se suspenduju jednostrane mere.
Sa druge strane, naglašava, insistiraće se na evropskom planu koji nije prijatan za Srbiju.
Što se tiče ZSO, Milivojević kaže da za Srbiju oko toga nema više pregovora.
Kako ističe, Srbija smatra da je ZSO jasno definisana sporazumom od 19. aprila 2013. i jasno predstavljena u organizacionalnom i funkcionalnom smislu dopunskim sporazumom 2015. gde je razrađena do kraja i da se samo tako može implementirati i da ne podleže nikakvim korekcijama, uključujući i tzv. Ustavni sud Kosova.
"Naprosto, Briselski sporazum je stariji dokument od bilo kog propisa na unutrašnjem planu i ZSO treba da se implementira, kako je definisana Briselskim sporazumom i da se ugradi u politički sistem na KiM i primeni u takvom obliku i kada je reč o sastavu, nadležnosti, funkcionisanju i svemu ostalom. Zato što je to garancija za opstanak srpskog naroda i mogućnost njegovog delovanja u uslovima normalnog života i opstanka na KiM", poručuje Milivojević.
On dodaje da jednostavno nema nikakve šanse da Srbija od toga odustane ili da prihvati da se o tome ponovo raspravlja.
Na pitanje zašto se premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti predomislio i odložio odluku o preregistraciji, Milivojević kaže da je nesporno da je to učinio na pritisak američcke strane.
"To smo videli i kod odluke da se produži rok za 48 sati posle poruke američkog ambasadora u Prištini i sigurno da je Amerika potvrdila da ima dominantnu ulogu. Evropljani su to samo sledili i postignut je sporazum na onim osnovama na kojima su bili neuspešni razgovori. Da se mera suspenduje i da srpska strana ne izdaje nove tablice", konstatuje Miliviojević i dodaje da sve ostaje isto i dok se ne postigne radi nekog trajnog rešenja.
Smatra da je pritisak Vašingtona i Brisela na Kurtija usledio iz tri razloga - prvo, da se izbegne eskalacija što je u ovom trenutku bio očigledan interes zapada, drugo, da se ne može ignorisati štav srpske strane, njena pozicija i zahtevi i treće, da se ne može tolerisati jednostrano ponašanje Prištine, koje, to se sada pokazalo, nije odgovaralo ni zapadnim interesima.
