Naš odgovor na sve izazove budućnosti su jedinstvo i dijalog! Siniša Mali u intervju za Pink.rs istakao da je Srbija uspela da minimalizuje negativne efekte blokada, pa pomenuo planove koji su od KLJUČNOG ZNAČAJA ZA GRAĐANE

Koje biste rezultate u oblasti javnih finansija iz protekle godine izdvojili kao najveći uspeh Srbije?

To je svakako činjenica da smo očuvali makroekonomsku stabilnost u godini koja je politički, ekonomski, društveno bila nestabilna za ceo svet. U godini u kojoj smo imali unutrašnje i spoljašnje pritiske koje smo uspeli da anuliramo i minimalizujemo negativne efekte na našu ekonomiju. Izazovi sa kojima smo se borili i sa kojima se borimo, a koji ne zavise uvek samo od nas, ali na nas svakako utiču, kao što je, na primer, situacija sa NIS-om, bili su veliki, ali uprkos njima, uspeli samo da ostvarimo rast između 2 i 2,5 odsto odsto BDP-a. Takođe, uspeli smo da očuvamo životni standard građana uprkos inflatornim pritiscima i omogućimo rast plata, penzija i minimalne zarade, jer nam je cilj bio, ne deklarataivni, već realni rast životnih dohodaka naših građana.

Kako ocenjujete stanje budžeta na kraju godine i koje su ključne poruke za građane?

Glavni stubovi budžeta uvek su nam dalje poboljšanje kvaliteta života građana kroz rast njihovih primanja i realizacija velikih kapitalnih projekata. U Srbiji je već nekoliko godina u toku veliki investicioni zamah, jer bazu rasta želimo sami da stvorimo, da ne zavisimo isključivo od spoljnih investicija. Za rast ekonomije potrebna su i velika javna, domaća ulaganja i mi smo dostigli velike procente izdvajanja iz budžeta za kapitalne investicije. Aktivni su veliki projekti, za koje izdvajamo oko 740 milijardi dinara u narednoj godini, što čini 6,7 odsto BDP-a. Otvaramo nove škole, bolnice, pruge, gradi se deset novuh auto-puteva i brzih saobraćajnica. Kroz projekat “Skok u budućnost - Srbija 2027”, pod čijom kapom su i investicije u Ekspo kompleks i prateću infrastrukturu, investiraćemo 17,8 milijardi evra u 323 projekta širom Srbije do 2027. Do te godine Srbiju ćemo dodatno izgraditi, modernizovati, razviti jer je to godina kada ćemo biti centar sveta i spremno ćemo je dočekati.

Koje mere su imale najveći pozitivan uticaj na životni standard građana tokom ove godine?

Mere kojima smo ograničili samovolju maloprodajnih lanaca, odnosno smanjenje marži na najvažnije proizvode koje ljudi kupuju, paralelno sa povećanjem plata i penzija. Suština budžeta za narednu godinu je podizanje životnog standarda i dalji razvoj infrastrukture. U januaru nas očekuje skok plata u javnom sektoru od 5,1 odsto što će, kumulativno, sa rastom u 2025, biti rast plata u prosveti od 28,6 odsto, a u zdravstvu 19,2 odsto. Budući da je inflacija i u oktobru i u novembru iznosila 2,8 odsto, jasno je da plate rastu više. To je ključno za rast životnog standarda. U decembru smo povećali i penzije za 12,2 odsto, a uz to nakon što je minimalna zarada vanredno povećana ove godine na 500 evra, sledi i redovno povećanje u januaru kada će ona dostići nivo od 551 evra.

Koliko su fiskalna disciplina i odgovorno upravljanje javnim sredstvima doprineli jačanju poverenja investitora?

To pokazuju brojke. Srbija je pre 15 godina samo maštala o tome da strane direktne investicije dostignu milijardu evra. Prošle godine smo premašili pet milijardi evra stranih direktnih ulaganja. To je odgovor investitora na sve ono što smo uradili, jasan signal da vide napredak, da je ambijent za ulaganja atraktivan i podsticajan i da oni, time, žele da ulažu kod nas. A svaki evro investicija znači novo radno mesto za građane, dalje podizanje kvaliteta života, dalji rast naše ekonomije. Ove godine zbog domaćih nestabilnosti nivo investicija će biti manji, ali ispravićemo to i na nama je da ne dozvolimo dalji pad, sada kada smo konačno na investicionoj mapi svetskog kapitala.

Šta građani mogu da očekuju od budžeta za narednu godinu u pogledu plata, penzija i socijalne sigurnosti?

Budžet za 2026. godinu je socijalno odgovoran, usmeren ka građanima i rastu njihovog životnog standarda o čemu svedoče povećanja njihovih primanja – plata, penzija i minimalne zarade. Naredne godine očekujemo oporavak i rast BDP-a od najmanje tri odsto, a već 2027. očekujem da ubrzamo na pet odsto. Odgovorno i konzervativno vodimo ekonomsku politiku. Na računu imamo četiri milijarde evra uz rekordne devizne rezerve od 29,3 milijarde evra, rekordne rezerve zlata, stabilan devizni kurs, nikada nižu nezaposlenost. Dobra nam je makroekonomska osnova i nećemo menjati tu formulu ni za 2026. godinu.

Na koji način Ministarstvo finansija podržava razvoj privrede i domaće preduzetnike?

Srbija je danas zemlja dobrog privrednog ambijenta jer smo reformama unapredili poslovni milje, kako za strane, tako i za domaće investitore. Time što sprovodimo reforme, postajemo plodno tle za privredu, koja onda može da raste zajedno za svojom zemljom. Jedno bez drugog ne postoji. Do sada je 130 zemalja potvrdilo učešće na Ekspu, a imajući u vidu da je na Ekspu u Astani 2017. bilo 115 zemalja učesnica, jasno je da će Srbija imati najuspešniji specijalizovani Ekspo po broju učesnika ikada. To će biti prilika da se predstavimo, da unapređujemo trgovinu, ekonomiju, kulturnu saradnju, da našoj privredi otvorimo vrata saradnje sa drugim zemljama. Pre toga, oni mogu da koriste brojne sporazume o trgovini sklopljene sa zemljama koje im otvaraju višemilionska tržišta i čine ih dostupnim za njihove proizvode i usluge. To za njih znači više posla. Ekspo otvara novu stranu ubrzanog rasta i razvoja za sve.

Kako vidite ulogu Srbije u regionalnim i međunarodnim ekonomskim tokovima u godini koja dolazi?

Srbija je uključena u globalne ekonomske tokove. Članovi smo vodećih trgovinskih organizacija u svetu, a možemo da se pohvalimo i brojnim bilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini, gde bih istakao Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom. Tu su i sporazumi o slobodnoj trgovini sa Egiptom i UAE, a pre samo nekoliko dana napravili smo dogovor o početku pregovora o Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Gruzijom. Nema dovoljno mesta da ih sve nabrojim. Naravno tu je i Sporazum sa EU na čije tržište najviše izvozimo. Dakle, sa obezeđivanjem tržišta za naše proizvode, nemamo problema. Ono na čemu treba da radimo je naš obim proizvodnje i još veća produktivnost. Kada je reč o globalnim ekonomskim i trgovinskim tokovima svima je jasno da se svet deli na ekonomske blokove i da smo mi ušli u “vrtlog” tih procesa. Srbija je sa svojim geostrateškim položajem interesantna i zanimljiva svima, ali na nama je da očuvamo vitalne ekonomske nacionalne interese.

Koje reforme u finansijskom sektoru smatrate najvažnijim za dugoročni razvoj zemlje?

Naš finansijski sektor je potpuno stabilan, a za to stalno dobijamo pohvale renomiranih međunarodnih finansijskih institucija, poput MMF-a, Svetske banke, rejting agencija. Radimo na jačanju tržišta kapitala čemu je doprinela i nova regulativa, a sve sa ciljem da se preduzećima obezbede dodatni izvori finansiranja. Želim, takođe, da ukažem da je reforma Poreske uprave, centralni elemenat unutrašnjih reformi našeg finansijskog sistema, a cilj je povećanje efikasnosti, modernizacija sistema i olakšavanje komunikacije sa stanovništvom i privrednicima. Te reforme podrazumevaju zapošljavanje novog kadra, kao i uvođenje novih IT sistema. S tim u vezi, i u 2025. godini Srbija je nastavila sa digitalizacijom poreskih i finansijskih procedura u pravcu unapređenja transparentnosti, administrativnog rasterećenja privrede i poboljšanja poreske kontrole. Uvedeni su sistemi e-fiskalizacije i e-faktura, a tu su i sistemi e-akciza i e-otpremnica. Sve to trebalo bi da unapredi poslovni ambijent u Srbiji i dodatno ojača naš finansijski sistem.

Da li ste zadovoljni obimom investicija u 2025. godini?

Investicije su stub razvoja naše privrede i zahvaljujući njima zaposlili smo ogroman broj ljudi i nezaposlenost sveli na nivo od 8,2 odsto, nasuprot 25,9 odsto 2012. godine. Nakon rekordne 2024. godine kada smo privukli 5,2 milijarde evra SDI, ove godine je taj broj manji zbog blokada. I to je potpuno logično, jer kada investitori vide slike blokaderskog nasilja oni su oprezniji u ulaganjima.

Jasno je da ne mogu da budem zadovoljan jer imamo manji privredni rast od očekivanog, i manje investicija, ali očuvali smo makroekonomsku stabilnost i nastavićemo da razvijamo Srbiju. Nastavljamo sa reformama na poboljšanju privrednog ambijenta i smanjenju sive ekonomije, i potrudićemo se da dodatno podržimo, osnažimo i ojačamo privredu, te da država bude još bolji partner privrednicima. Želimo da osnažimo i početničke preduzetničke inicijative, ali i izvoz naših preduzeća na strana tržišta.

Prethodna godina je bila teška za Srbiju zbog brojnih pokušaja destabilizacije. Kako gledate na delovanje blokadera?

Blokade su se dogodile u godini koja je trebala da bude godina velikog napretka i rasta za Srbiju. Bili smo na korak da pređemo tu magičnu granicu ubrzanog privrednog rasta, ali su nas, nažalost, okolnosti sprečile. I pored svih dešavanja, i dalje se držimo, jer će privredni rast biti oko dva odsto, što je u uslovima blokada, opet uspeh. Kada se pogledaju ekonomije evropskih država, one nisu imale ovakve probleme kao mi, pa su opet rasli manje od nas.

To, što su blokaderi radili u Srbiji - zatvaranje ulica, blokade obrazovnih institucija, nadam se da je iza nas. Mi moramo raditi na unapređenju našeg obrazovanja, na daljim reformama društva, kako bi svi mogli da se uhvatimo u koštac sa izazovima koji nam dolaze u susret. A biće ih mnogo. Od nedostatka radne snage, geopolitičkih tenzija do trgovinskih ratova. Nama je odgovor na sve te izazove budućnosti – jedinstvo, prevazilaženje podela i dijalog. Po meni, to je jedini ispravni put.

Smatrate li da je njihovo delovanje nanelo štetu ugledu Srbije? Da li se to odrazilo i na ekonomiju?

Ugledu nije, a tome u prilog, između ostalog, govori ono što je MMF napisao u svom poslednjem izveštaju, kao i to da nam rejting agencije nisu snizile kreditni rejting. Na ekonomiju se jeste odrazilo, i to, čini mi se, svi osećamo. Ali nema mesta kukanju. Ja sam u suštini optimista i naučio sam kako se izlazi iz takvih situacija. Želim da poručim građanima da treba da nam veruju i da znaju da ćemo sve učiniti da zaštitimo njihov životni standard, ali i da ga dodatno unapredimo.

Autor: S.M.