Srbija okupila predstavnike različitih zemalja – uključujući Rusiju, Ukrajinu, Iran i SAD
Prašina se kovitla iznad isušenih polja Surčina, nekoliko kilometara zapadno od Beograda. Vetar nosi miris svežeg betona i dizela preko gradilišta. Kamioni prolaze svakog minuta preko privremenih prilaznih puteva i urezuju duboke tragove u tlo. Bageri zamahuju svojim dugim krakovima, mešalice za beton pune temelje sivim mlazevima, radnici dovikuju jedni drugima uputstva preko buke. Dizalice podižu čelične nosače iznad prostora koji se menja iz nedelje u nedelju. Tamo gde su donedavno bila polja, izrasta novi grad – odskočna daska Srbije u budućnost.
List Weltwoche je u martu pozvan od strane organizatora Expo 2027 da poseti gradilište ovog mega-događaja, koji bi trebalo da se održi sledeće godine. Tokom tri meseca Beograd će postati mesto susreta kulture, sporta, tehnologije i privrede. Srbija ovde radi na projektu koji treba da prevaziđe klasičnu svetsku izložbu.
Expo će se održati od 15. maja do 15. avgusta 2027. Njegov moto glasi „Play for Humanity – Sport and Music for All“. Expo 2027 u Beogradu je međunarodna specijalizovana izložba priznata od strane Međunarodnog biroa za izložbe (BIE). Takve izložbe su tematski usmerene i održavaju se između dve svetske izložbe. Za razliku od njih, prostorno su ograničene: izložbeni prostor obuhvata najviše 25 hektara.
Četiri miliona posetilaca
Tokom tri meseca Beograd bi trebalo da postane međunarodno mesto susreta kulture, sporta, tehnologije i ekonomije. Za vladu je Expo centralni projekat modernizacije. Samo izgradnja kompleksa košta oko 1,2 do 1,5 milijardi evra; dodatne milijarde biće uložene u obnovu zemlje.
Izložba je deo šireg plana. Oko prostora u Surčinu nastaje novo gradsko naselje sa sajamskim halama, kongresnim centrima, hotelima i rekreativnim površinama, koje će i nakon Expo-a služiti kao sajamsko i stambeno područje. Paralelno se razvija infrastruktura: novi brzi putevi, proširenje aerodroma „Nikola Tesla“, modernizacija železničke mreže, nacionalni stadion sa 52.000 mesta i prvi metro u Beogradu.
Jedan od ključnih arhitekata ovog programa je Siniša Mali, potpredsednik vlade i ministar finansija. Bivši gradonačelnik Beograda i ekonomista koji je radio kao investicioni bankar u SAD opisuje naredne godine kao period intenzivnih investicija:
„To je skok u budućnost: 17,8 milijardi evra u 323 projekta širom Srbije. Putevi, železnice, škole, bolnice, vrtići, energetika, poljoprivreda i veštačka inteligencija. Ulažemo širom zemlje, unapređujemo infrastrukturu, podižemo kvalitet života i činimo Expo najvećom razvojnom šansom za celu zemlju – i region“, kaže Mali.
„To je najveći događaj u istoriji Srbije. Svaki građanin će osetiti korist. Najvažnije je nasleđe: nakon Expo-a razvoj se nastavlja. To je osnova za ubrzani rast od 2028 – kroz bolje odnose sa drugim državama, pozitivan imidž i novi ekonomski zamah.“
Očekivanja su velika: očekuje se tri do četiri miliona posetilaca, a više od sto država predstaviće se u sopstvenim paviljonima. U vreme geopolitičkih tenzija, posmatrači vide i diplomatske mogućnosti. Na otvaranju u Sava centru u Beogradu sede predstavnici različitih zemalja – uključujući Rusiju, Ukrajinu, Iran i SAD. Možda ne jedni pored drugih, ali makar u istoj sali.
Vizit karta jedne višenacionalne države
Srbija želi da iskoristi svoju tradicionalnu spoljnopolitičku ulogu mosta između Istoka i Zapada. Ovaj stav, oblikovan istorijom Balkana i složenim međunarodnim odnosima, treba da zemlju predstavi kao neutralnog domaćina. Van organizacija poput UN ili NATO, razgovori bi mogli da se vode u neformalnoj atmosferi.
Ta uloga ima dugu tradiciju. Poseta Palati Srbije, nekadašnjoj Palati Jugoslavije, to jasno pokazuje. Zgrada iz 1961. godine, koju je podigao Josip Broz Tito, bila je zamišljena kao centralno mesto za državne prijeme i međunarodne konferencije – arhitektonska vizit karta države koja je želela da posreduje između Istoka i Zapada.
U Beogradu su se 1961. sastali lideri Pokreta nesvrstanih – među njima Tito, egipatski predsednik Gamal Abdel Naser i indijski premijer Džavaharlal Nehru. Palata i danas služi za državne posete, a predsednik Aleksandar Vučić je redovno koristi za susrete sa stranim gostima.
Ekonomsko pozicioniranje
Srbija želi i ekonomski da se repositionira. Privreda zemlje iznosi oko 84 milijarde evra, sa rastom od 2 do 4 procenta poslednjih godina. Mali očekuje veće stope:
„Sledeće godine planiramo rast BDP-a od 5 procenata. Nakon toga 4,5 do 5 procenata. Zato smo predstavili ‘Srbija 2030’ i ‘Srbija 2035’ kao viziju nakon Expo-a. Expo je važna prekretnica, ali samo korak ka dugoročnom, održivom rastu.“
Tržište rada se značajno poboljšalo: nezaposlenost je pala sa 25,9% (2012) na 8,7% danas.
Beograd se poslednjih godina snažno menja. Mnogi delovi grada se grade i modernizuju, a projekat „Beograd na vodi“ posebno simbolizuje ovu transformaciju.
Šansa za Evropu
Srbija ostaje posvećena ulasku u EU, iako proces ide sporo. Mali naglašava da je Expo prilika i za Evropu da pokaže svoje kapacitete u tehnologiji i veštačkoj inteligenciji.
Čak i u slučaju političkih promena, smatra da Expo neće biti ugrožen jer postoji širok politički konsenzus.
Topionica tradicija
Expo bi mogao postati susret različitih kultura. Organizatori očekuju i posetioce iz dijaspore, uključujući Balkan i Švajcarsku.
„Biće to topionica tradicija i kultura iz celog sveta – prilika da svako predstavi sopstveni identitet.“
Do tada, radovi u Surčinu se nastavljaju. Buka mašina ispunjava prostor, dizalice se okreću, kamioni dovoze materijal. Danas je to još uvek kombinacija prašine, zemlje, betona i čelika – ali za nekoliko meseci trebalo bi da postane međunarodni centar susreta.
Za Srbiju, Expo nije samo izložba – to je politički signal: da iz jednog gradilišta nastaje zemlja u usponu.
Autor: S.M.
