Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je danas da su cene električne energije u Evropi „strukturno previsoke“, što direktno ugrožava industrijsku konkurentnost kontinenta.
U svom obraćanju u Parizu, ona je istakla da će se industrije budućnosti, poput robotike i veštačke inteligencije (AI), graditi na obilju pristupačne struje, te da Evropa mora hitno promeniti svoj energetski kurs.
„Strateška greška“ iz prošlosti
Fon der Lajen je iznela oštru ocenu dosadašnje energetske politike, navodeći da je udeo nuklearne energije u proizvodnji struje u EU pao sa trećine (1990. godine) na svega 15 procenata danas.
„Ovo smanjenje udela nuklearne energije bilo je svestan izbor. Verujem da je bila strateška greška što je Evropa okrenula leđa pouzdanom i pristupačnom izvoru niskougljenične energije“, izjavila je predsednica EK.
Ona je naglasila da trenutna kriza na Bliskom istoku služi kao bolan podsetnik na ranjivost Evrope zbog potpune zavisnosti od skupog i volatilnog uvoza fosilnih goriva.
Novi stubovi odbrane: Nuklearke i obnovljivi izvori
Prema novoj viziji Brisela, nuklearna energija i obnovljivi izvori više se ne posmatraju kao suprotstavljene strane, već kao „zajednički garanti nezavisnosti i sigurnosti snabdevanja“. Dok obnovljivi izvori daju najjeftiniju energiju, njihova varijabilnost zahteva stabilnu bazu koju pruža nuklearna energija, uz podršku skladišta i pametnih mreža.
Strategija za male modularne reaktore (SMR)
Ključni deo novog plana je Evropska strategija za male modularne reaktore (SMR). Cilj je da ova tehnologija postane operativna u Evropi do početka 2030-ih godina. Da bi se to postiglo, Komisija predlaže tri grupe mera:
1. Regulatorno olakšanje: Uvođenje „regulatornih peskovnika“ (sandboxes) za testiranje inovativnih tehnologija i usklađivanje pravila među državama članicama kako bi se ubrzalo postavljanje reaktora.
2. Finansijska podrška: Najavljena je garancija od 200 miliona evra za podršku privatnim investicijama u inovativne nuklearne tehnologije, koja će se finansirati iz Sistema za trgovinu emisijama (ETS).
3. Zajednički evropski lanci vrednosti: Poziv državama i kompanijama na zajednička ulaganja u istraživanja, objekte za testiranje i stvaranje evropskih lanaca snabdevanja nuklearnim gorivom.
Trka sa SAD i Kinom
Fon der Lajen je istakla da je globalna trka u nuklearnoj tehnologiji počela, ali da Evropa ima značajnu prednost. Sa pola miliona visokokvalifikovanih radnika u nuklearnom sektoru, EU trenutno raspolaže većim ljudskim kapitalom od SAD i Kine zajedno.
„Sada imamo ambiciju da se krećemo brzo i masovno kako bi Evropa postala globalno čvorište za nuklearnu energiju sledeće generacije“, zaključila je ona.
Fokus se definitivno prebacuje na "evropske lance vrednosti za nuklearna goriva" sugeriše nameru da se drastično smanji zavisnost od ruskog obogaćenog uranijuma i kazahstanskih sirovina.
