Samit u Kijevu: Održan prvi Savet NATO–Ukrajina, Zelenski upozorava na proređenu pomoć zbog krize na Bliskom istoku

Ovaj susret poslao je snažnu poruku solidarnosti i kontinuirane podrške Alijanse, ali je istovremeno ogolio ozbiljne logističke i geopolitičke izazove sa kojima se zvanični Kijev suočava.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom NATO-a Markom Ruteom, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izneo je otvorene i do sada najkritičnije ocene o trenutnom stanju zapadne vojne pomoći i diplomatskim perspektivama za okončanje sukoba.

Zelenski je potvrdio da su se ukrajinske snage suočile sa drastičnim padom isporuka ključnih protivvazdušnih sistema, pre svega raketa PAC-3 za sisteme Patriot. Prema njegovim rečima, problem nije u finansijama, već u preusmeravanju fokusa i resursa odbrambene industrije. On je objasnio da je Ukrajina ranije dobijala rakete PAC-3 od svojih partnera u određenim količinama, ali je kasnije taj mesečni obim višestruko smanjen zbog rata na Bliskom istoku koji je pogodio isporuku različitih vrsta naoružanja. Ukrajinski lider je dodao da su ono što je bilo moguće zamenili sopstvenom domaćom proizvodnjom, ali da PAC-3 još uvek ne mogu da nadoknade.

Predsednik je naglasio da su tokom 2025. godine postignuti načelni dogovori sa američkim proizvođačima o nabavci novih sistema Patriot i odgovarajućeg broja raketa, ali da zbog predugih lista čekanja ovi paketi mogu biti isporučeni tek oko 2030. godine. Zbog tako dugog roka isporuke, ukrajinske institucije, uključujući Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane i Savet za nacionalnu bezbednost, započele su potragu za alternativnim rešenjima i izvorima finansiranja kako bi postigle dogovore sa drugim zemljama, izvršile hitnu isplatu i obezbedile brži dolazak sistema. Zelenski je primetio da je Iran trenutno pitanje broj jedan za Sjedinjene Američke Države, zbog čega se Ukrajina, nažalost, našla u svojevrsnom redu za ratove dok se dolazak američkog pregovaračkog tima čeka predugo.

Uprkos problemima sa uvoznim PVO sistemima, Ukrajina beleži značajne rezultate na polju razvoja sopstvenog dalekometnog naoružanja. Zelenski je istakao da su zahvaljujući Oružanim snagama Ukrajine napravili veoma ozbiljan napredak u izvođenju dubokih udara, pri čemu udaljenost od 1.100 kilometara sada predstavlja njihov konkretan cilj i konkretan rezultat na bojnom polju.

Ukrajinski predsednik je poručio da su bezbednosne garancije koje Kijev trenutno ima dovoljno snažne da se rat privede kraju na ravnopravnim osnovama sa Rusijom, bez obzira na diplomatski format. Ponovio je da je primarni prioritet isključivo završetak rata i da je radi tog cilja spreman na direktne pregovore sa Putinom. Ipak, on je naglasio da Sjedinjene Američke Države i Evropa moraju zajedno sedeti za pregovaračkim stolom, jer su SAD najsnažniji akter koji može da izvrši pritisak na Moskvu, dok je prisustvo Evrope ključno jer se rat vodi na evropskom kontinentu, a Ukrajina je buduća članica Evropske unije.

Kada je reč o evroatlantskim integracijama, samit u Kijevu pokazao je jasnu razliku između Evropske unije i NATO saveza po pitanju spremnosti za prijem novih članica. Zelenski je objasnio da u slučaju Evropske unije postoji stopostotna jednoglasnost i jasan konsenzus oko članstva Ukrajine. Sa druge strane, unutar NATO-a situacija je znatno složenija jer, iako su mnoge zemlje na današnjem sastanku otvoreno rekle da vide Ukrajinu u Alijansi i niko se tome nije javno usprotivio, pojedine članice i dalje biraju da ćute o tom pitanju, a za odluku je neophodan potpun unanimitet.

Ukrajinski lider je zaključio da većina zemalja ipak duboko razume da je Ukrajina u NATO-u nešto što je samoj Alijansi potrebno podjednako koliko i samoj Ukrajini. On je izneo i uverenje da je čak i Rusima u interesu da Ukrajina postane deo NATO saveza, jer bi u suprotnom, u daljoj budućnosti, za njih moglo biti veoma bolno ako Ukrajina ostane izvan okvira kolektivne bezbednosti.